Српски сион

„ОРПОКИ

сион. а

О тр . 505.

С. О. 4151. ех 1899. през. 122 3—3 С Т Е Ч А Ј. Ради понуњења једног места, у стипендијској заклади А. ЈЕ, М. Мојсија Путника са год. 200 фор. а. вр. овим се расписује стечај. За стиаендисте могу бити изабрани само ученици сриске народности и православне вероисловести и то ученици гимназије, реалке, занатлијских, трговачких, економских и рударских школа и виших наука и исти уживају стипендају све до свршетка наука, ако нокажу добар улшх у науци и добро владање. То имају исказати на крају сваког течаја. Ко ужива већ коју стипендију, не може бити у исти мах и питомац ове закладе. За слушање наука ван земаља угарске круне уз уживање ове стипендије потребна је претходно иолучена дозвола високог кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе. Крсним листом, школском и лечничком као и сведоџбом сиромаштва снабдевене молбенице воља поднети срп. нар. цркв. саборском одбору у Карловцима најдаље до 3. (15.) септембра 1899. год. У Карловцима 13. (25.) јула 1899. год. Председзиштво срп. прав. нзр. дркв. саб. одбор. С. 0. 4149. ех 1869. през. 126 3 -3 С Т Е Ч А Ј. Овим се расиисује стечај ради попуњења једног стипенд. места у богословско.ј заклади Данила и Јулке Бањанииа. Годишња стипендија износи 300 фор. авр. а издаваће се питомцу у десзт месечних оброка Просиоци за. ову стипендију могу бити само Србн источно-православне вере, слушаоци, односно ко.ји ће са почетком школ. године 1899/1900 постати слушаоци, срп. прав. богословског училишта у Ср. Карловцима. На ову стипендију имаде нрвенство потомство од рођене браће завештатељеве: Стевана, Лазе, Василија, иок. Њшоле и Станка Бањанина; иза њих долази потомство рођених сестара завештатељер-их; иза њих долазе на ред нотомци од полубраће (стричевића) и полусесгара; иза њих долази младеж оних становника оићине Јошанске, роднога места завепггатељева који носе име Бањанин: иза њих имају нрвенство добра сиромашна деца истога села Јошана у Лицв; најпосле иак

могу добити ову стипендију Срби источне прав. вере окружја личко-оточког. Међу просиоцима како сродницима тако несродницима имају првенство они, који су сиромашнији и бољи у науци. Молитељи имају своје ваљано, исиравпма о евентуалном сродству, о народности и вероисновести, успеху у наукама, о стању здравља и имовинском стању. инструисане молбенице најдаље до 3. (15.) сеитембра 1899. поднетп Пресветлом госи. Пешру пл. ЈурковиИу, жупану жупаније сремске у Вуковару, као прочелнику закладатељем именованих иоузданика за нодељивање ове стииендије. У Карловцима 13. (25.) јула 1899. гоц, Председништво срп. прав. вар. дркв. саб. одбора С. О, 4148. през. ех 1899. 125 3 — 3 С Т Е Ч А Ј. Овим се расиисује стечај ради попуњења једног места за економску етруку, једног евентуално двају места за обртничку струку, и евентуално једног места за трговачку струку у стипендијској заклади ПетровиЛ-Хариша. Сгииендију ову од год. 300 фор. а. вр. могу получити само младићи сриске народности и источно-православне вере из зсмал.а угарске круне, а изабрани питомац моћи ће уживати своју стииендију само у којем наставном заводу истих земаља, изнимно иак по доиупггењу вис. кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе и у којем наставном заводу у иноземству. При једнаком својству молитеља имају нрвенство они, који су без имања, иред онима, који таковога поседују; а у истим околностима имају првенство пре свих молитеља сродници основатеља пок. Марије Хариша рођ. Петровићеве и мужа .јој пок. Григорија Хариша из Земуна. Крсним нисмом, лечничком сведоџбом о каламљењу богиња и стању здравстеном, школском сведоџбом о до сад свршеним наукама и најиосле сведоџбом о имовном стању својем, од иолитичке области, снабдевене молбенпце ваља ноднети срн. прав. нар. цркв. саборском одбору у Карловцима најдаље до 3. (15.) сеитембра 1899. године. У Карловцима 13. (25.) јула 1899 год. Председништво срп. ирав. нар. цркв. саборског одбора