Српски сион

Отр. 492.

-СРПСКИ сион*.

Бр 31.

избраницима поједииих српских црквених оићина епархије Наше, на по се пак пречасној епархијској консисторијп бачкој и српској православној црквеношколској опћини новосадској и свима високим властима као п свему штонаном грађанству кр. слоб. града Новог Сада, а тако исто и свима присутнима без разлике вероисповести и народности: пречасној, високоблагородној, благородној господи и побожноме народу, који учествује у овој духовној радости и весељу нашем, од свега срца хвала на срдачном њихову дочеку и поздраву. А сада пак, чуј, народ мој, науке цркве своје свете иравославне, иригни од сада ухо своје речима уста мојих (Псал. 77, 1), која ће од сада наук тај теби народе мој вазвештавати, и поигго ксакос Д4А1Т КЛЛГО И КСАКХ С0Е(р1ШН& СККШЈС естк с^одаи К Отца ск^ктижж, то молпм, да се и пастири и паства моле, да не буде бесплодна служба моја у повереној ми од Бога епархији бачкој; те нека буде добра воља Госиода нашега с нама и дела руку наших нека нам допрши (Псал. 89, 17). Е<мгосповж'|'е Господнг нд касх, тоги> слагодлт11о и чЈлов^кколЈовТЈ/их да буде са свима вама Л<иинк. Тумачење речи и назива, који ее у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворииа ради Ст. С. Илкић. 1ерар)(х — је то исто што и Дрхпр*" стареишна свештенички. Разлика ове две речи састоји се у различном иоретку грчких гласова, из којих су оне сасгављене. (в. Лр^прж). 1ерар)(1А — је грчка реч, састављена из речи 1ерод свети, сжштсми и — началство, старешинство. Према томе јерархија значи сввштено началство, свештсно старешинсшво. Сходно етимолошком значењу ове речи, под именом јерархије разуме се такова установа у цркви Христовој, носредством које се старешине и иотчињени, наставници и ученици, пастири и стадо саједињавају у један свештени савез, којему је це.т> непрестано напредовање у духовном животу и {

духовном деловању. Иочињући дакле од највиших нрвосветитеља у цркви, иа до последњег верног — сви су они чланови јерархије, али тако да су ирви старешине, управљачи, а последњи — уцрављани елеменат; а узајамни одношај првих и других сачињава ту систему црквене управе, која се изражава речју 1{рархЈ<&, свеитеноначалство. По речпма св. Дионисија Археопагита „Чин јерархије захтева, да се једни очишћавају, а други да их очишћавају; да се једни просвећују, а други да их просвећују; једни да се усавршавају, а други да их усавршавају, а свиколици — по силама својим — иодражавајући Богу". (0 небесн. јерархији гл. 3. § 2.) Невидљива глава цркве Господ наш Исус Христос, непрестано ју озарава и освећује Духом Светим. Дарови Духа Светога излевају се најобилније на сабор Архијереја и ови их иримају ире и у већем изобиљу од осталих чланова цркве, да би се тако преко њих излили и на целу цркву. Због тога се архијереји и називају Јерарсима, јер су они нрви и највиши чланови Јерархије, и сабор њихов сачпњава особени, највиши и нрви степен црквене Јерархије. Архиј^еји непосредно саоишгавају изобиље духовних дарова јерејима, који потоме сачињавају другп стеиен Јерархије, који је подложан ирвоме. 'Грећи, најнижи стеиен црквене Јерархије сачињавају ђакони. Јерархија хришћанске иркве може се сматрати за продужење небеске Јерархије; јер но учењу Дионисија Археопагита, Ангели небески, исто тако сачињавају Јерархију, у којој се највиши чинови, који су уједно и у највећој близини Богу, сматрају за просветитеље и руководитеље нижих чинова. На тај начин сви ангелски ликови у јерархиском погледу сачињавају три чина. У првоме, који је најближи Богу налазе се Серафими, Херувими, Престоли; по речима Дионисија Архопагита они су: „ирва суштаства, која долазе иза Божанства и запремају места, као у нредсобљу његову — њима је дозвољено колико је могуће — да гледају Бога, и они од Њега самога сазнају иремудре узроке Његових Божанствених дела!" (чл. 7, § 2). Други чин небеске Јерархије сачињавају : Госиодства, с.иле и власти. Овај средњи чин небеских умова, очишћава се, просвећује се и усавршава се носредством Божанских озарења, која му се саоиштавају иреко нрвога чина. Трећи