Српски сион

Б р . 31.

„СРПСКИ

сион.

С тр . 493.

чин небеске Јерархије сачињавају : Началства, Архапгели и Ангели, који добијају духовна озарења цреко прва два чина. Према томе највиша Јерархија (т. .ј. Серафими, Херувими, Престоли) свештеноначалствују над другом; а друга, коју опет сачињавају Госиодства. силе и властн, руководи трећу јерархију — началства, Архангеле и Ангеле, — која опет свешгеноначалствује над људским јерархијама. (0 небесн. Јерарх. чл. 9 § 2.) Вбог тога Он у светоме нисму, Ангелима поверава гвештеноначалство над нама, када се Михаил назива кнезом Јудејскога народа (Данил чл. 10.) као и други ангели, кнезовима других народа, јер егдд (П\зд'кл/мне Мкм ији Азмки, ижлџ (»азскл скшћ1 Лдамовн, постаки прЈд^кли газкжижк по чис /18 Лггелх БожЈи\-х (Втор. 32. 8). Јереи — долази од грчке речи ^гргид и значн свештеник. Овако се називају они служитељи цркве Хрисгове, који рукоположењем архијерејским добијају власт да свештенодејствују т. ј. да свршују свете тајне и сва богослужења, која је примииа света црква; г:а.о — да уче људе истинама вере и побожноме животу, да их руководе Богу и вечном спасењу. У опширном смислу нод именом свештеника могу се разумети сви свештенослужитељи цркве Христове и виши т. ј. архијереји и нижи т. ј. ирости јереји. Тако нир. и св. Григорије Богослов, Архијереј, назива себе у .једној својој песми свештеником (молитва у болести 2. 7. 5.) Но у најужем смислу, да се не би мешали нојмови, под именом свештеника или јереја има се разумети други стеиен свештенослужитеља цркве, који зависи од архијерејског чина, који свештеноначалствује. Свештеник се још назива • , Пресвитером" т. ј. старијим (од грчког тгргојЗид, тергорихгрое, стари најстарији). Овај назив у колико се односи на телесни узраст свештеника, по коме свештеник не може бити испод 30 године живота (2. Ангет. ирав.), исто се тако односи и на успевање његово у животу и искуству духовном, јер се у овом погледу захтева од свештеника не само да нема много порока, већ напротив да има што више врлина. (I. Тим. 3, 1 — 7.) Називи протоТерж, протопрезвитерж значе први свештеник. Ови се називи дају из цочасти старијим свештеницима у граду или у каквом другом скупу свештеничком. С овим ночасним називима је често у свези и нека власт

над осталим свештеницима; н. пр. да пазе на њихово ионашање, да изричу првостепени суд над њиховим поступцима и г. д. Но у самој ствари протоТерж и протопрезкитерх имају ту исту благодат свештенства, као и сваки други пресвитер. У нашој овопредеоној цркви ушло је у обичај, да сеназив иротојереја даје из почасти и ради одликовања заслужним свештеницима, а назив протопресвитера усвојен је окружним надзиратељима свештеничким, те према томе прото пресвитери имају у администрацији црквенској неку виигу власт од осталих свештеника. Јереји имају право облачити се у следеће црквене одеће: нодризник (стихар — који се ставља иод ризу ), епитрахиљ, појас, наруквице, фелон. Осим тога одликују се свештеници добијањем благослова на ношење надбедреника при служби. У другим автокефалним црквама, дају се још и друга одлпчја као : скуфја (једна врста иокривала главе), камилавка, напрсни крст, митра.* ЈеродТаконх. Ова је реч сложена из две грчке : 1гро$ — свештени и Зсахоуос; служитељ , те према том ТеродТакона значи свештени служитељ , или као што се овај назив употрабљава у слЈ г жебнику — ск/Лфжио« дТаконк. По буквалном смислу ове речи назив ТеродТакона припада свима ђаконима у опште; јер су они сви свештени служитељи. Али се обично овако називају ђакони монашкога чина, као за разлику од ђакона белога свештенства. I ј р о о н а\ћ. Ова је реч сложена из две грчке: 1арги$ — свештеник и [хоуа^од монах т. ј. огителник. иустињак, самац, који ироводи усамљенички живот; те према том Терол\она \"А значи — свегитеник монашкога чина. 1ордана. Ова је реч сложена из две јеврејске: јог — река , иошок, струја и (Зап — (именица која означава скуп воде у подножју Ливана, где извире Јордан). Овај извор реке Јердана познат нам је из историје праоца Авраама. (Бит. 1Ј, 14). Према томе је ЈопЗап — извор Дана. Ова свештена река протичб кроз Палестину и позната нам је по великим догађајима, који су се на њој догодили и о којима би излшпно било овде говорити. Држимо да не ће излишно бити напоменути, * Код нас се одликују свештеници јога : дрвеним цојасем и црвеном иоставом горље хаљине.