Српски сион

Стр. 494

„ПРПСКИ СИОН\

да у Русији називају Јорданом, оно место на реци, језеру, студенцу, на којем се обавља освећење воде на дан крштења Господња, за сиомен тога важнога догађаја из живота Спаситељева; као и у друге дане у које црквени устав ирописује, да се има обављати водоосвећење ван храма.

Одговор на питање из црквене иконографије. Има ли круиасање Богородице .иесма на икони св. Тројице и је ли шака икона иравославна Ово питање родило се у мнсли једног свештеника дијецезе пакрачке а иоводом одредбе врло корисне и потребне окружнице пречасне епархијске консисторије у Пакрацу од 21. априла (3. ааја) о. г. број 1101./К. 123 „По кућама православпог сриског народа нашега — примећује консисторија — виђају се често иконе типа и сацржаја неиравославног. Нећемо испитивати што је томе узрок и што цел и последица него само налажемо целом овоподручном свештенству, да припази на иконе но кућама парохијана својих и да их ноучи како има да изгледа православна икона, и такове иконе да куиују односно да замењују са онима које нису у свему православне." Нужна је, дакле, бодра и спремна стража. па је, према томе, и питање брата нашег врло умесно. Пре него што одговоримо на само питање разгледаћемо и друге неке ствари, које ваља имати на уму свагда, када хоћемо да критички посматрамо или оцењујемо било на коју икону. Наша нравославна црква верна је чуварица „учења и иредања", па као така нма она и у иконографији своје стално мерило. Други никејски сабор нормирао .је једном за свагда: ■„да сликарево није измишљаши иконе, ио изводиши их ио закону, ио иредању цркве, које су сиисали св. оци Ово је правило све до ХШ. века вредило једнако у источној и западној цркви. Римско-византијски стил познат је како у архитектури тако и живопису. Од ХШ. века оиажамо на занаду све више засебан стил, својствен религији и животу Латина, пун сопствене воље и фантазије. Тај ') Михајло Балтровић, професор: Православноет у данашњем цркв. живоииеу у Србији, стр. 47.; *1р](нлиндрит* Глбрјидх: Р\|-ков»дств0 п? лит^-ргик-к, стр. 364.

оделити правац, сдружен са религиознпм учењем заиада, огледа се у нринципу римске цркве. Епоха либерализма отночела је и продужила жпвот свој, а старо утврђено нредање и нравило буде прегажено као споредно и обсолетно. Овако је било на западу, док је исток чувао тако званн „догматички" византиЈски стил и држао се науке првобитне Хрисгове цркве. Иконографија нстока бијаше, дакле. израз чисте и непомућене науке н предања црквеног. Она је вернија и нравилнија од оне на западу, е се придржавала опомене св. писма „ гиирока враша и широк иут воде у ироиаст, а уска враша н тесан иут воде у живот". 2 ) Па опет и на та уска врата увлачи се од н^ког времена у иконографију наше цркве досга туђинштине, ко.ја не одговара учењу њеном и нема основа у древној хришћанској традицији н символици, ма да таке иконе ипак формом одговарају захтевима модерне уметности. Главнп је узрок тој појави, како мисле наши стручњаци, „неиризнавање духовне садржипе, мисли и осеЛаја у радовима сшарих зографа, јер из ше садржине могу се цриети мисли и иобуде за данашњи иконоиис, само им треба даши савршенијег облика ". 3 ) Коннрање Рубенсових, Овербекових, Фирихових, Шнорових, Шраудолфових и других римокатоличких слика. донело нам је у где коју нашу цркву, а још више у дом сриски туђе и ндправославне иконе. Икона св. Тројнце, у духу нравославном, треба да изражава догматично учење наше цркве: „ошкривење изображава Бога, који је један ио сушшаству, у три лица. учеКи, да је тај једини Бог: Бог Отац, Бог Син, и Бог Дух свети\ л ) Држећи се тачно ове науке сгари су сликари икона св, Тројице сликали са три лица на једној глави, и та је слика — премда иенриродна — на.јбоље изражавала натприродно седињење божанских лица. Има и других древннјих археолошких сиоме ника, којима се на слнчан начин хтело истаћн јединство Божје и тројичносг лица. На саркофагу иађеном у катакомби св. Луцине^) из 2 ) Матеј 7, 13, 14. 3 ) М. Валтровић, Православл>е у данашњем живопису у С|'Г>ији. Књ. II. 4 ) Догматично богословље, стр. 79. § 4:7. ') Апп^1п, Еота 8и1)1еггапеа по\'1831та е1с. Еошав 1651.; Еа(Ј ји§оа1оуеп8ке акаДепије гпапозИ 1 ите1поз(.ј Кпјј&а БХ. стр. 205.