Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 495.

У. века види се слика како браћа Каин и Авел Богу жртву приносе. Бог Отац ириказан је у слицп озбиљног, брадатог и врло достојанственог старца. Иза њега су с обоје стране смештене две особе тако, да им се само главе виде и да изгледа као да су све три особе спојене. Једно је Бог Син, а друго Бог Дух свети. Но није погрешно ако се на икони св. Тројице сликају и разни облици, у којима се Бог, један по суштаству а тројичан ио лицу, јављао људима у старом и новом завегу. Трагови таке форме могу се наћи већ код најстаријих сачуваних споменика. Латерански саркофаг из 1У. века показује моменат из генезе. Бог ствара човека. ГГрво лице седи на престолу и благосиља руком, друго ствара Еву а треће иосматра дело. 6 ) Познато место у првој књизи Мојсејевој 7 ) зацело је изазвало у сликарству и мотив доследан облику у коме се Бог јавио Авраму. Већ у У1. веку на 'мозаику цркве св. Вишалија изражена је појава та на слици. Под гранатим дрветом стоји намештена трпеза а за њом седе три путника. На глави им златни колути. С леве стране прилази Аврам држећи тањир у рукама у намери да подвори госте, а остраг мало даље стоји Сара и држи десну руку на усницама. 8 ) То је у иконографији тако звана „старозаветна св. Тројица". Но и друга виђења светих и праведних људи и Богу својствени догађаји из живота Христа Спаситеља на земљи створише икону св. Тројице, која одговара томе виђењу и тим догађајима, Ту смо, ето, нашли основа информација догматике наше црке: . . . „у новозаветној цркви слика се на. св. иконама не сам Бог по суштаству својем, већ се сликају разни облици, у којима се он благоволио јављати људима у старом и новом завету. Тако Бог Отац слика се у облику старца, као кет\ш денћжн, као што се он јавио пророку Данилу (Дан. 7, 9. 13. 22.); Син Божји, који се ваплотио од Духа светога и Марије Деве, и за тим који је поступно растао, док не достиже кх л »8жа совЕршжна (Еф. 4, 13.) слика се у в ) Маигош, Тау <Н б4опа есс1. вес IV. по4а 28; ВЉоп, Апа1. Т. XXIV. ра». 266.; Еозац ћиНеНпо Де11а агсћаео1. сћпз1. 8епа I., 1от III. а. 1868. р. 69.; Н. ПокровекШ, Очерки паматниковг. прав. иконографШ и искуства. Вшп. I. стр. 84.—86. ') 18, 1,—3. б ) Н. ПокровскШ: Очер. пам. прав. икон. и искусс. Ввш. II. стр. 130.

узрасту детињем, дечачком, младићком, и у мушкој доби; Дух свети, који је сишао на Спаситеља по крштењу Његову т-к/иснм/их овр<Јзол»х, гакш голбкг (.Тука 8, 22.) слика се у облику голуба". 9 ) То је, дакле, наша „обична" икона св. Тројице, којој не може бити приговора са стране догматичне садржине и уметничког приказивања. Али поред оваке иконе има код нас још и других икона св. Тројице са крунисањем Вогородице. Колико вреде таке иконе у православном свету еве ће показати речи признатог нашег археолога, професора Мшајла ВалтровиЛа : „Врхунац неразложности у раду као да је постигнут у слици, коју наши сликари крсте именом св. Тројипе, а која у ствари ништа друго није до крунисање Богородице на небу, како се иста слика и зове на западу. Бог Отац и Бог Син седе и држе заједнички, првд десном руком, а други левом. круну једну над главом Богородице која са прекрштеним рукама клечи на облацима. По средини из међу Бога Оца и Бога Сина, лебди у виду голуба Бог св. Дух. Као што се види, св. Тројица заиста је ту нредстављена, али нашто је св Марија ту, кад именом иконе није обухваћена? Света Тојица на овакој слици, по схваћању католичком. ннје главна представа, но је само извршилац једног чина из приче о животу Богородице — извршилац је њеног крунисања које је западном сликару била главна ствар на слици.. . На главним западним вратима у црквама из средњег века на западу, обично је уз успење Богородице изрезано у камену и њено крунисање. Исто га тако веома често има на разним олтарима у католичких цркава. У новије време пак, та се представа врло радо сликала у израз познатог, великог релиђиозног одушевљења за Богоматер. Она је као и остале, које садрже лик св. Деве, израз католичког осећаја са израчунатом намером, да послужи па одржање верског заноса у католичком свету. Тако звана „Св Тројица" дакле у нашим црквама, једно није оно, зашто је наши сликари издају, но је крунисање Богородице, а друго, није у нашој цркви, као таква слика онравдана". 10 ) 9 ) Макар1Н : Прав. догмат. богослов1е. Тонђ I. стр. 96. дит. 224. 10 ) Православност у данашњем цркв. живопису у Србији, стр. 57.—58.