Српски сион

Б р . 31

И одиста сликар крунисања Богородице на икони св. Тројиде нашао је мотив у неиравославном учењу односно догмата искупљења. Римска црква учи: „Блажена Дева Марија састављала је изнимку од свега човечанског рода, иошто није била зачета у првородном греху. Она је суделовала нашем искупљењу.., Она је доиуна св. Тројице. " ") „Она се као мати Божја назива чешвртим лицем св. Тројице.. ■ и њу је св. Тројица поставила више свију створења, начинивши ју драгом кћери Оца, мајком Сина и супругом Духа светога . . . и тиме је св. Дева узвишена до неког „равенства" с Оцем, до нзвесног „превасходства" над Оином и до извесне „блнзости" Духу светом".' 2 ) И сада кад то знамо јасан је и овај одговор на стављено питање: крунисање Бого• родице нема месша на икони св. Тројице и така икона није православиа. У Бршљаници, на дан св. апостола Петра н Павла 1899, 0 в с т о з а р Г р у б а ч парох. ") Влади.мира Гете: Учење катол. нрав. црвве и т. д. Превод Милоша Паренте, стр. 47. ,3 ) Александра Лебедева: Разн«стн цјрквеи к«ст«чн«н н запЈднон кг ушнГи о пркв. Д-кк-к Д\арш Когороднцк, стр. '288. 269. и 270. Устоличење Епиекопа Бачкога МИТРОФАНА ШЕВИЋА. У прошлу недељу, 25. јула о. г., испраћен благословом Његове Светости, преузвишенога господина иатријарха српскога Георгија, пошао је високопреосвештени господин епископ Бачки Мишрофан из патријарашкога двора пут сво.је дпјецезе у Нови Сад. Полазак је био тачно у 4 сата после нодне, праћен звонењем на свима Карловачким црквама и иуцањем прангија. Високопреосвештени епископ седео је са изаслаником Његове Светости преч. г. архиђаконом Данилом Пантели~Кем у четверопрежним велекрасним дворским гала кочијака. Пред овима ишла су такођер дворска кочија, на којима је седео градоначеоник Карловачки г, Светозар А. ЈанковиК и градски сенатор г. Лазар ОбреновиИ, а за њима дуги низ красних кочија са осталом пратњом. На граници атара Карловачкога, на Варадинској чесми, дочекано је Његово Високо-

преосвештенство од многобројнога одушевљенога изасланства српске православне црквене општине Новосадске. Кад је високопреосвештени сишао са кочија и појавио се пред изасланицима Новосадске опшгине, дочекало га је френитичко клицање: Живео. Кад се је ово стишало, поздравио Га .је градоначеоник Карловачки топлим и смишљеним опроштајним говором, на којем се високопреосвештени веома љубазно захвалио. А за, тпм је одмах у име Новосадске онштине високонреосвештенога епископа поздравио председник њезин г. Пера Попадић, поздравом, којега ми не могосмо чути ни разабратп. Г. Попадић, може бити добар човек, може бити реван старатељ око црквено-опшгинских интереса, може бити кадгод и нредседник радикалског клуба, као и пок. Стеван Јефтић, али би црквена општина Новосадска у интересу свога угледа требала, бар у сличним приликама, кад ју ваља достојно ренрезентовати, другога човека наћн, да у нме њезино говори, њезине осећаје н жеље тумачн. Овако на муке ставља свога иредседника, а себе излаже разноврсним примедбама. основаним ириговорима и оиравданим осудама. Ко је био присутан иоздраву г. Поиадића иризнаће, да смо врло мало казали. Високопреосвештени еиископ, прочитавши са лица изасланика Новосадске општине и разабравши из њихових усклика и иоједнних речи њихова говорнпка одушевљење и л>убав којом га дочекују, захвалио се веома срдачно на њихову дочеку, и поздравио се са неколицином изасланика, који су приступали светој десници новога им Архипастира. Кад се је високопреосвенггени кренуо далд пут Новога Сада поворка кочија била је непрегледна, а пред овима многобројна бандерија. На прелазу кроз Петроварадински Мајур и сам Петроварадин звонила су звона на свима рнмокатолкчким црквама, а у Петроварадину дочекао је високопреосвештенога епископа гра- • доначеоник г. Малин, са укунним тамошњим • римокатоличким свештенством и угледним грађанством, те у име свију веома љубазно поздравио Његово Високопреосвештенство, на којем се поздраву високопреосвештени тако исто љубазно захвалио. На улазу у Дунавску улицу у Новоме Саду, пред укусним и великим славолуком са са натнисом: „Добро нам дошао Владико",