Српски сион

О тр . 518.

„СРПСКИ СИОН."

Нр. 32.

ште. Катедром се назива узвишено седалии1те на гсрњем месту, које је за архијереја установљено (в. Горнн лЉто) Еатедром се још по некада назива н црквенски амвон, иа и •прсмоведаоница, с које се народу држе проповеди. Кад[с/ил, долази од грчке речи хагкдо — седим, и значи седење. Да би објаснили ову реч, морамо приметити, да је псалтир у црквеној употреби подељен на двадесет но могућству међу собом једнаких — делова. Ових двадесет одељака нсалтира распоређени су уставом црквеним тако, да се у току седмице на јутарњим и вечерњим богослужењима, цео нсалтир .један пут нрочита; а уз велики пост прочитава се он два пута седмично, на вечерњама, јутрењама и часовима. За време овога читања дозвољено је вернима седети у храму, те се из тога разлога ова читања и називају клдклнали — седењима. Према томе катизма је уставом црквеним одређено и прописано читање псалгира, при којем је дозвољено седети; а како је псалтир иодељен на двадесет таквих читања, то се у њему налази и двадесет катизама. Кј н о н I к х. Реч ова долази од грчке речи "лоишем — идем у општину; комттбс, значи који св односи на оиштење } ириоигитни или као што се обично у црквеним књигама назива причдтнх. Киноником или причастним назива се из нророчких књига позајмљени стих, лЈто се по.;е на литургији за време причешћивања свештеника у олтару и световњака ван олтара. Причастни се увек завршује појањем лллил ВТ а , — хвалише Бога; ова се хвала односи на Бога, присутног у светим дарима, који се показују и раздају народу. К/пцосх. Ова је реч постала од речи клирх, под којом се у овом случају подразумевају нижи служитељи црквени — чтеци и иевци. Према томе клиросом се називају места у предњем делу храма, која су одређена за чтеце и певце. Таквих места има обично два, једно с десне а друго с леве стране на извесном растојању од амвона, тако да се десни клирос налази код јужних, а леви код северних двери. Клироси и појци на њима престављају анђелске хорове, који величају и поју славу Божју. — Клироси се код нас називају иевницама. (Наставиће се).

ЛИСТАК. Б Е Ј1 Е Ш К Е. (На Превишњи Рођен Дан Његова Величанства) премилостивога нам цара и краља Фран.ца Јосифа Нрвога, 6. (18.) августа о. г. служено је у саборној цркви Карловачкој, под началством Његове Светости, патријарха српскога, преузвишенога господина Георгија БранковиЛа, свечано благодарење. После благодареља примила је Његова Светосг, као дјествителни тајни саветник ЈБегова. Величанства, честитке Превишњем Рођен Дану од мес.тиих области, уреда, кориорација и грађанства. У ј / 2 2 после нодие био је у натријарашкоме двору свечани обед у славу Превишњега Рођен Дана. (Патронат Монашке Школе) држао је прошле среде, 4. (16.) августа о. г., седницу своју, нод председнпштвом Његове Светостп, патрпјарха српскога, нреузвишенога господпна Георгија БранковиИа. Оспм осталпх предмета решено је: Да се, услед реоргаппзацпје која ће се са Монашком Школом спровести концем школске године 1899/900, у псту не прпмају нови пптомцп. — 11ошто је досадањп управптељ Српске Манастирске Штампарије, протопрезвитер Јован ЈеремиЛ, новодом свога пзбора за окружнога протопрезвптера Карловачкога, на управп те штампарије дао оставку, постављен је за управитеља исте штампарије парох Земунскп, протојереј Днмитрије Руварац, с тпм, да управу штампарије прпми 1. октобра о. г. —

СЕТИМО СЕ ШКОЛСКОГ „ФОНДА СВ. САВЕ"

Од г. Милана МандровиЛа, професора на Вишој Девојачкој Школи у Панчеву, примили смо 9 фор. 48 нов. као прилог наставника и ученица исте школе фонду Св. Саве. Приложише: Милан Мандровић, Обрад Давидовић, Мита Тоналовић, Катица Петковић, Даница Чакловић, Даница Вујашковић и Исидора Секулићева по 1 фор., а ученице исте школе свега 2 фор. 48 нов. Хвала племенитим приложницима на овоме ирилогу.