Српски сион
С тр . 512.
„СРПСКИ
сион*.
Б р . 32.
Тако исто припада окружном протопрезвитеру безусловно старегаинство према свима паросима у његовом протопрезвитерату макар било међу овима и протојереја старијих од њега по произведењу. Не мање и пароху према оним свештеницима, који код његове цркве служе, припада тако исто старешинство макар било међу овима и старијих од њега по рукоположењу. Иначе у сваком другом случају старешинство ме^у свештеницима равна се према главној одредби §.-а 27 ал. 2. §. 29. Сваком свештеном лицу, које ма у којем званичном послу заступа свога Дијецезана, припада за то време старешинство према свима осталим свештеницима. §. З^. Одликовање црвеним појасом има се сматрати као признање неких заслуга по цркву и служи дотичном свештенику за украс и препоруку, но оно за само старешинство међу свештеннцима не одлучује. То исто важи за сва такова одликовања, којима се не постизава никакав вигаи степен светнтенички или веће достојанство црквено. Поштовање и поздрављање §. 31. ГГо чину и достојанству млађи свештеници дужни су од себе старијим свештеницима свагда и на сваком месту поштовање своје одавати и пристојно их поздрављати. А сваки свештеник без разлике дужан је свакога православнога Епископа поздрављати дубоким поклоном и целивање архијерејске деснице. §. 32. Ако се два или више свештеника састану као непознати, дужност је млафих, да се представе старијима. Долазак у резиденцију §. 33. Сваки свештеник, без разлике степена и достојанства, ако се ма каквим послом бави дуже од једнога дана у седишту свога Епископа, дужан је, да се Епископу пријави. Исто је тако дужан свештеник, да се и свом окр. протопрезвитеру, односно
заменику му, ма где се с њиме састао, пријави, па и сваком свом сабрату, у чијем се месту налази, посету учини. Окружни протопрезвитери §. 34. Окружни протопрезвитер стоји на челу парохијском свегатенству једнога протопрезвитерата. Он је посредник измеЈју духовне власти с једне и парохијскога свегатенства с друге стране, те непосреднп надзорник владања и доброга реда у служби над парохијским свештенством. §. 35. Окружном протопрезвитеру, као таковом, припада поштовање и послушност од стране парохијскога свегатенства његова протопрезвитерата у свима службеним одногаајима. §. 36. Окружни је протопрезвитер непосредно одговоран духовној властп својој (епископу, конзисторији) за тачно и савесно обављање оних дужности, које су му законом и наредбама надлежне власти прописане, а не мање и за строго спроваЈјање и извргаивање свих налога и расположења духовне власти, која се односе на службу и дисциплину парохијскога свегатенства. §. 37. Окружни протопрезвитер мора бити искрен према својој духовној власти, те поуздан, тачан, савестан у својим извегатајима, како би духовна власт могла у извештајима њиховпм наћи сигурну подлогу за донашање својих одлука. §.38. Окружни протопрезвитер дужан је тачно познавати свакога свештеника у свом протопрезвитерату, како по његовим способностима тако и по његову раду у службн и у дисциплини Тога ради је дужност окружнога протопрезвитера, да води списак парохијскога свегатенства, који има садржавати не само опгате белегаке о сваком поједином свегатенику, него и врлине, мане, одликовања и казне и све остале околности појединога свештеника, о чему има концем сваке године подносити извегатај епископу односно конзисторији. §. 39. Окружни протопрезвитери дужни су сваке године обићи своје протопрезвитерате и, према добивеном упут-