Српски сион

С тр . 526.

„ОРПСКИ сиов. а

Б р . ВЗ.

соошизни подок'1'1« с/иерти егш, то и коскјисжУ/л к8д{(Их (Рим. \ г 1. 5.) Но пазити, да у животу не скрену с пута, што води у живот вечни, дужни су нарочнто монаси; јер се они затекли у том и пред Богом и пред Црквом и обећали свечано, да ће свући са себе старога човека, обновити се духом ума свог и обући се у човека новога, саздана по Богу у правди и у светињи истине. (Рим. IV. 22. 24.) А што обећа, дужан је и да држи; јер не држати, грех је велики, који као такав повлачи за собом смрт времену и вечну. Да би дакле они, који се заветовали животом својим, да ће угодити Богу и бити и другима за пример богоугоднога и добродетелнога живота, могли што лакше одржати обећање своје и са чувати чистоту срца и светињу душе своје, сакупљени овде у Срем. Карловпима у св. Синоду архијерејском Патријарх п Епископи православне српске митрополије карловачке судили су, да изложе у кратко на основу установа св. апостола и отаца, одиосећа се на нравствено предање црквено, Пратиа , по којима су дужни да живе монаси, и буду гласни будилник свести, јасни светилник добродетелна живота и убави расадник маслина мисленога раја цркве Христове. Јер всли нреподобни Јеврем Спрски, да је готова пропаст тамо, где се живи без правила, а Премудри каже: „И-нже нФпт. оупцак/кжА, гмдамтх аки лнстк|'(, спдсшп же встк ко <ини)3'к сов-кт^к". (Прич. 11. 14.). Прописујући с тога Правила ова за све монахе, који се налазе по манастирима Митрополије Наше, молимо Бога, да пошаље на све богату Благодат своју, да помоћу њеном узмогне сваки потчинити свом духу срце своје, усавршити се у љубави према Богу и ближњему и тако постићи јединство с Богом и бити учесником царства небеснога. ПРАВИЈ1А ЗА МОНАХЕ. I. О заветима. 1. Заветом послушности, чистоте и спромаштва обвезују се монаси, да ће живот

свој посветити Богу и узнастојавати, да се усаврше што више духом и дођу до мира и блаженства душевнога. 2. У том је монасима путевођа св. Писмо и живот и наука угодника Божјих, на које треба да се угледају, у животу и у делима својима сви монаси. 3. Завет послушностп и одрицања своје воље и свога мудровања полажу монаси на основу оних речи Христа Спаситеља: кто )(ош,етх п.> лж^к ити, дд (БкержбтгА секе и козлитх к^естк скои и ио ,тгк грддггх. (Мат. XVI. 24.) Јер, који није кадар победитп себе, тај није кадар ни умирити себе, ни имати у себи правога блаженства, а по том нн праве смирености, која даје сваком монаху праву вредност и код Бога и код људи. 4. Завет чистоте полажу монаси према онима речима Христовима: Мопи клгк= стити, дл влгкститх". (Мат. XIX. 12.), а и речима апостола Павла: „ЊшжепикмисА печггсА Господни\-х, каки> оугодити Го сподеки ". (1. Кор. VII. 32.) Јер, који није кадар затрти сваку клицу грешних жеља тела свога, тај није кадар свом душом својом послужити Господу свом. 5. Завет сиромаштва полажу монаси према онима речима Христа Спаситеља: „#111,6 ^ош^ши сокершже кк1ти, идн продлждк илгкнТе ткое и даждк ниш г кмгл и и/и "ктн н/иаипи сокрокиш,б на небеси, и грдди кх сл'кдх лкне". (Мат. XIX. 21.) Јер онај, чије је срце ма најмање привезано за ову земљу, тај се осврћена њу п не може право к небу и Богу. 6. Ти завети тврди су стубови, на којима диже сваки монах тврдо здање свога мира и покоја, овога и онога света, јер чим се више одрпчс своје вол.е и лакше напушта своје жеље и лишава