Српски сион

С тр. 52^.

себе, душе скоје ради, тим сигурније иде к Богу и долази до праве среће и блаженства. II. О искутенику. 7. 11ре него пгго ступи у чин монашки, мора сваки издржати искушење, да се види: да ли ће кадар бити испунити све оно, што се иште од њега као будућега монаха. 8. Нскушеник, који је свршио само четкрти разред оснокне школе, а поред тога је вичан правилу и пјенију нрквеном, и акоје могуће вичан још и којем занату, кад наврши двадесету годину узраста, може примити само чин „вх ц>д'к/лни () аск 1 н кдлтав\-и" и постаје прост монах, који ће кршитп дужности пекца, црквењака, трапезара, кључара, гостилника, вратара и т. д., а који жели получити виши степен скештенстка (јерођакона и јеромонаха) мора имати кећу и бољу спрему, коју ће у учевном заводу монашком добијати. Нико не може положити монашке обете пре накршене дкадесет четкрте године узраста. 9. Скаком искушенику одређује настојатељ једнога између старије браће за духокнога оца, који има учити и рукокодити духовнога сина свога у свему, што је монаху потребно да зна и ради, а уједно има духовни отац и давати од времена на време настојатељу тачно и савесно извешће о животу и напретку очинској бризи и пажњи његовој поверенога искушеника, а у скоје креме нрепрручити га настојатељу ради примања у монашки чпн. 10. Пскушеника прима у манастир настојатељ, а у чин п за брата прима га сабор братски. 11. Као што онај, који долази у болницу,

да лечи тело скоје, мора да напусти кољу своју и у свему да се покорава одредбама лечниковим, исто тако и онај, који ступа у манастир мора да закопа под прагом манастирским своју вољу и да се подвизака и ради, не како би хтео он, него како му прописују то правила или одреди настојатељ. Ш. О монасима. 12. Монах може бнти само онај искушеннк, који је одређено му искушење издржао и којега је сабор братски закључпо, а епископ дијепезан одобрио и поткрдио. 13. Братство не може примити за монахе њих више, него што је браће потребно за службу манастирску п него што може манастир издржати доходцима својим. Ну исто тако не сме ни братство допустити, да дође до тога, да у манастиру нема браће онолико, колико је потребно, да манастирско братство може вршити тачно и савесно дужностн своје.За то се мора настојатељ заједно са братством старати укек око тога, да манастир никада није без докољнога и доброга подмладка. 14. Монах треба после положена обета још боље да искуси себе ида буде искушен, да лн ће кадар битп одрећи се себе, узети крст на се и поћи за Христом у пустињу н издржати свако искушење, поћи на Јордан и испунити сваку пракду, па поћи, ако буде потребно п на саму Голготу ради скога Ускрса и ближњих скојих. И ако види, да нпје кадар свуда туда поћи за Христом, а он нека и не ступа у јеромонахе, да место кенца победе не добије вериге ропства кременога и вечнога. За то ће сваки остати монахом најмање .једну годину дана, осим ако не би на образложену молбу настојатеља и братства, епнскоп дијецезан иначе расположио .