Српски сион

О тр . 52б.

„СРПСК И СИОН."

вр . 38 .

15. Монах док није потпуно вешт пјенију и правилу црквеном и свима дужностима будуће веће службе своје и док о том не положи испит пред комисијом на то епископом дијецезаном одређеном, не може бити рукоположен за ђакона ни презвитера. Ослобођени су тога испита они, који су свршили богословију или монашку школу. IV. О међусобној пажњи. 16. Монаси као браћа дужни су, да се међусобно поштују, пазе и потпомажу. 17. Млађа браћа дужна су, да старију браћу своју слушају и сваку им част одају п у недоумљењу каквом за савет их моле, а старија браћа дужна су опет, да од себе млађу и неискуснију браћу на добро уче и упућују п у свему им добрим примером својим претходе. 18. Ако би који од браће подлегао искушењу и увредио којега брата, ма чиме и ма како, дужан је да се одмах покаје и измири. Који је увредио треба да моли за опроштење, а који је увређен треба да опрости. 19. Ако млађи брат не бн послушао савсте и опомене старијега брата свога, то нека га овај пријави настојатељу ради усаветовања или опомене; а ако не бп успео ни настојатељ саветпма својима нп опоменама, онда нека грешнику судп сабор братски. V. О дужностима монаха. 20. Као што сваки брат има учешћа у управи манастира и у уживању добра манастирскога, исто тако има сваки брат са осталом браћом и дужност, да се стара и труди о том, да се тачно и савесно врше све службе и послови, што их имада врши

братство у свештено-пастирском п господарско-привредном правпу. 21. Да братсгво узмогне свему том одговорити, мора поједине послове и дужности поверити поједином од браће п свакога учинити одговорним за оно, што му је поверено. У ту сврху има постојати у сваком манастиру осем настојатеља (архимандрит, игуман), намесник, духовник п еклисијарх. 22. Настојатељ је дужан, да води надзор над братством, да у свему живе и раде по правилима и у томе да сам нретходи братству добрим примером својим; он води матицу братства, манастирски летопис, као и рачун о књигама манастирскима; подноси Епископу-дијецезану од времена на време извешћа о животу и раду браће и о сваком важнијем догађају преко године, било знања или одобрења ради. 23. Без знања или одобрења настојатељева не сме нико од братства ићи куд, нити радити што; него је дужност свакога брата за све настојатеља питати и одредбама се његовим покоравати, сваку му послушност и поштовање одавати, као свом духовном оцу, не мање и све опомене његове свесрдно примати; а настојатељ опет је дужан, да буде према свима праведан и сву браћу једнако да љубн п пази, као што добар отац једнако љубп и пази добре синове своје. 24. Намесник заступа настојатељау свима пословима, кад је овај одсутан илн препречен; поглавито се пак сТара, да се манастирско добро очува, умножи и унапреди; он управља пословима кућевнима и пољскима, он води проппсане рачунске и друге књиге, саставља нацрт прорачуна, полаже тромесечно настојатељу, а концем године годишње документоване рачуне сабору братства.