Српски сион

Број 35.

„ОРПСКИ СИОН"

С тр . 569.

је сгечај бпо расписан, с нреноруком да се бирају стари. •— ГГо предлогу фискаловом одобреио је иеким дужницима, да могу иеке иарцеле својих заложених непокретности бестеретно иреиисати. — Узет је на знање извештај иредседннков, да му пије ноднесен никакав предлог за скупштину ио смислу реда. Према судским одлукама упућенје фискал друштвени да заступа ово друштво на одређеннм рочиштима. — Дата су нужна унутства заступнпку Матичпном у погледу оставипе Васе Ђурђева пз Долова. — Издано је нешто мало зајма на пуппларну спгурност. — Остали предмети бпли су економно адмшшстративне природе. Ову црву и једпну нашу стручну економску задругу препоручујемо опћој пажњи а носебно свештеницима, матасгирским управама м учптељству. (Избор пароха.) За пароха у Шашипцп изабран је једногласно парох у Врестачу јереј Јован ЈовановиЛ• за снстемизованог парохијскога помоћника у Сентомашу нзабран је досадањи тамошњи ђакон Миливој Сивачки. (Српска црква у Збегу) крај Сентандрије, коју је подпгао патријарх Арсеније Чарнојевпћ, кад је Србе нревео у Угарску — оирављена је изнутра прилозима српскога народа (скупљено је преко 1000 фор .ј, а настојавањем иредседннка СентандреЈ 'ске срнске црквене општине г. Евгенија Думче. Освећење збешке цркве бпће о Малој Госпојини. („Српска Пчеларска Задруга) имала је 16. о. м. своју главну скунштину у Руми. Скупштина је била добро посећена, било је око стотине члапова а бнло је п посматрача п слушалаца, којп нису чланови друштва. Од чланова је било нз свпх сталежа и то свештеника, правпика, учптеља, трговаца, занатлија, ратара и т. д. Ова скупштина на предлог пеколико чланова изабрала је једноглаено за прве почасне чланове ЈБегову Светост преузвишеног господина Георгија БранковиЛа иатријарха и високоученог господина професора Јована Живановића. (| Др. Јован РистиБ) председпик Срнске Краљевске Академије Наука, и познати државник српски, нреминуо је 23. августа о. г..у Београду, а 25, о. м. је сахрањен на најсвечанпји начин, достојан великога м} г жа тога. На онелу, у св. саборној црквп Београдској, опростили су се са великим иокојником високопреосвештени господин Мптрополит Жнокентије , нредседнпк мннистарства др. Владан Ђорђеви%. После овога је Њ. В. краљ Милан, по налогу Љегова Величанства краља Александра /., изразио велико поштовање према покојнику, као врховнн зановедник српске војске.

У име Академпје Наука говорпо је академнк Панта СреИковиИ, смртни остатци Јована Ристића погребепи су на новоме гробљу у гробппци пснод аркада. Слава великоме покојнику, слава Јовану РистиЉу !

КЊИЖЕВНИ 0ГЈ1АСИ. Позив на претплату. Намеран сам да своје досадашње песме издам у засебној књизи, те молим срнску читалачку нублику да ме у том послу својом иретплатом потпомогне. — Књига ће изнети око 12 штампаних табака, на врло фипој глаткој хартији. Претилатна цена је књизи 80 невч. а дућанска 1 фоо. а. вр. Претплату валл елати на нотписанога (Сгегпуа, и. р. Кете^ Сгегпуа, ТогопШ). С поштовањем, Мплета Јакшић.

Позив. Давно се осјећала потреба, да се у граду Сиљету нодигне православна црква. Не говорећи о старијем добу, сноменућемо само, да су очеви нашијош 1808. годпне о тој потреби внјећали у великом народно-црквеном збору, који се држао у црквн св. нророка Илије у Задру. Ако се није у томе уснјетп могло, криве су биле неповољне ирилнке. у којнма се црква наша у Далмацијц налазила све дотле, док нпје под очинском зашгптом Њзгова Величанства, нашег витешког и моћног Цара и Краља Франц-Јосифа 1 , добила н она своју слободу. Од тога благословеног доба, нас је нравославне све јаче занимала мисао о нодпзању цркве у Сиљету, томе важном трЈОвачком средишгу нашем, гдје сваким даном расте број нравославних. Заузимањем заннманих факгора, ми смо већ у томе погледу доста и постигли: висока Влада Његова Величанства удпјелила је својј приволу за зндање цркве у Спљету, а обезбјеђено .је и мјесго, на коме би се пмала подићи црква. Али смо оскудни у ерествима Треба нам помоћи. Ради тога се п саставно потиисани Одбор за скупљање прилога у сврху, да се чим прије иодигне и украси та светиња наша. Иа овим се ево и обраћа браћп својој молбом, да сваки, колико може, жртвује на свети олтар овај. И