Српски сион

„ О рпоки

СИОН. а

С тр . 559.

промену недељних дана; а све ово показаће нам календар. У време никејског васеленског сабора био је у употреби календар, што га је сачинио 46. год. Јулије Цезар помоћу Соригенеса, и њега је сабор узео за основу свога наређења. ГГо јулијанском '.•аленцару има у години 365 и '/ 4 дана, те за то свака четврта година има 366 дана. Али је доцније дока-зано, да је сунчана година нешто краћа, него што вели јулијански календар. Тако је пролетња еквинокдија, која је у време никејског сабора пала на 21. март 1582. године, кад је папа Григорије календар исправљао. за 10 дана пре наступила, дакле 11. марта. По томе т. зв. тропска година не би била од 365 дана и 6 сати, него 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 - 17 секунада, те је тако јулијанска година дужа од фактичне годпне за 11 минута и 14 секунада. Услед те разлике је јулијанска година сваких 12!) година исказивала један дан више т. ј од тих 11 минути и 14 секунада за 129 година постао је један дан, те за то пролетња еквинокција носле сваких 129 година пада са једним даном раније ире 21. марта. Никејски сабор је решио и то, да александријски патрпјарх, налазећи се у месту где се највећма неговало звездарство, има сваке године установити кад иада Пасха и онда то, за времена, објавитн целој цркви. Но како се та наредба није дала баш лако изводити због оскуд.пце у комуникационим средствима, то покушаше учењацп, ~да, на^у какав год начин, иа да помоћу њега могу израчунатн дан Пасхе за више година унапред, ге се тако неће морати чекати на вести александријског патријарха. Тако калуђер Анијан, за времена цара Аркадија (395—408) пронађе циклус, који се данас у нашој цркви унотребљује и који је нреудесио неки Викторије из Аквитаније, те се такав унотребљује у римској цркви од 457 године. Том циклусу је основ ово: Још је чувени атински звездар Метон 439. год. пре Хр. опазио, да се мене месеца после сваких 19 година у истом реду понављају, или ако когод кроз 19 година бележи мене месечеве т. ј. кога дана у месецу пада пун месец, нов месец и т. д. види ће да ће после 19 година месечеве мене пасти на исте дане. Тај круг

од 19 година, зове се месечев круг , Метонов круг, златан број.* Даље је доказано и то, да недељни дани после 28 година падају у исте дане у месецу; или ако когод кроз 28 година бележи н. пр. кога дана у месецу пада недел.а у току године, тај ће се ред носле 28 година поновити. Овај круг од 28 година зове се сунчани круг. Анијан је, а после њега и Викторије, број месечевог круга и сунчаног круга- помножио и добио 532 године, дакле у том кругу година т. ј. 532 године, празници, па. и Пасха, нашће у исте дане у години и зове се индиктијон. Године месечевог круга стари су називали, као што споменусмо, и златним бројем, јер су га увек бележили златним словима, држећи да је непроменљив. Алп се после доказало да баш није сасвим тако. Наиме, мене се месечеве не понављају баш унраво после 19 година, него за 1 1 / 2 сат рани.је, што у 304 године износи 23 сата и 21 минут, дакле скоро читав један дан, те тако месечеве мене наступају са читавим једним даном раније, него шго вели Метонов циклус. Ово одступање је у 1852. години, рачунајућп од никејског васељенског сабора, износило 4 дана, а сад скоро 5 и по дана. Ио свему дакле овоме, разлнка је између јулијанске године и григоријанске та, нгго је ова нрва са скоро 13 дана дужа, а и податци јој при рачунању месечевих мена ноказују 5 до 6 дана више. Но ни григоријанска година не одговара баш на длаку тропској' зв&шфод и»с дгЖа за 2Т? секунада. Од ових 26 секунада ће за 3200 година бити један дан, и онда ће та година бити преступна, као и 6400, а и 9600 година, а то је, као шго виднмо, врло далеко. Даље, разлика је између те две године, јулијанске и григоријанске та, што 400 јулијанских година, по горенаведеном, износе 146097 дана 26 минута и 16 секунада. те су по томе 400 јулијанских година са 3 дана дуже него 400 григоријанских година. За то се но григоријевом календару сваких 400 година узме мање по три иреступних година, него што их има у јулијанском календару. По јулијанском календару у сваких 400 година има 100 година преступних, а 300 простих;

* Најлакше со може изнаћч, ако ее упитној години дода 1 и цела евота подели еа 19.; остатак је златни број; ако нема остатка, онда је 19.