Српски сион

К р . 35

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 565

Р18то Уа8§е рг1т108ат грп1одаип које Уапи па!га§ 88аИет, јј ош сћаз робЈаоват ро Сипга к Е1сћу тобкоувкоте, у (1о88ао је к теп1, јј Даобати ођесМе кор1е с1а ос1пе8е ЕПпј 1ј с!а ргобЈт 82ауе<а, У1(Иоје 6о8ро<1аг беог^е ка(Ие иа1га§' сЈопевао кор1е јј ропхсћјотј Е1с1па Иајрегуо (1а и сгаг8(л'и 1акоу геЛ, с1а кас! пјје која РпуИе^Ја ро!;уег§'уепа о<1 8/Ле(1иј 1188(1)1 јј Легаауна§'о сгага с1а. пелта пЈкакоуе кгеробИ, 1)ги§о с!а је 8/,ас1а Ка1пооа Угетепа икаг сгагбку (1а цјкакоу 8(1'ап1Ј ка1и§ег и с/аг8(уо ргШ пе8т1е. 1ге^е с1а оуа Рг1У11е§1а пе§1а81 П1881а Бги&о, Ке§о бгуакј 8ге(1ат СосИпа 8гт1и с1оШ и сгагб^уо Е1етогти (фговШ:), а Ба1т п1Ј81а ос1 сгагб^уа ше и81апоу1епо окгот 8г1о1зо<1е у Гогзропа. Хе§о 1о па1ка8п1е роп1с1пот1е (1а Уа8 којј (1оЈ(1е и Весћ 1ј (1а ргобНе (1ори88<;еп1е јј Ра88и88 роШ и Еи881и ро1е§ «1геуп1ћ РпуИе^Ја ргобШ тИобИпЈи, 1ако и 1:оте Угетепи ка(Ие гшг ис1пп1еп, тогИ (— можда) 1 опау икаг <И§пе88е 1Ј то§'Нћ181е ри881еп1 ћШ и схагвЈуо Ко818ко, јј ои(1а с1аоћ1\ г ат 1Ј Е1сћ1а Ра88и8 1ј ргерогиски. А и то1(1ауи §(1е је орге(1е1епо 5000 јабрп 1ј уесћ 1^5, §оШпа П1е рг1ет1епо, Каутт пас1п'пот то§Н1)184е оу<1е угуаДШ Ра88и8 у (ато рос1н, &с1еје С21е1а Мас1е8(1а с1аћ181е 1о <1оћШ, ха88(о 8га(1а88П1Ј К оу 1 13е§- Оеог&је Сгјјјка кази (— кажу) с!а је Боћп ]ј БагебНу сћ1ол г ек. 1оНко јев1 81о Уата га о!;уе1; зуЈибШ то§и, а ргосће Иа бхуеНћ тоШуаћ Ке/аћуеши јггисћајизе 1ј овЦјет РгесћебкшвН Уа88е Роп1гп1Ј 8гИ1§а и Ујепп1 21. 9-ћга 1774. В. V. М1 к а 8 81 п о V1 сћ. Сгепега1 (. т. 1>. II. Молба Срба Копривничких, упуЛена срткој правослпвној црквеној отитини Осечкој ради иодељења •пргтомоИи за подизање иарохијског до.ма у Коиривници. Многопочитаемо Обвдество, Намг Господар^ и Брапа лкбезнМша! Ирје 100 № прилике Година када с8 наши Прешедственицвт са 17. фамил^а до 123 д8ша броећи, садашн-ћ наше пребвшанЈл м^сто Копривнид8 населили, и правш ПВргерско задобили, Кважилис8се изђ собствености свое Еданг ф^ндх устроити, изг коега нредг 70. Година едн8 Церковг изг твердагш Матер1ала к8пни> сг Обиталиш,ем г 1. за Сфенника № Дервета начинили есу, кое посл^дн^ сир^чБ Обиталшце

за Сфенника нашегш, дВгимх временемг са свимг пало вств, такш да неизоставнш новагш воздвиженјн треббетг; но б8д8ћи да чрезх толике Године н число Фамта нашихг, а и д8ша така> умалило се еств, да едва саде до 9. фамша изг 64. д8ша состоећи се Обшество наше брои, а ктому и силе нашеги> Им§Н1Н тако с8 ослабпле, да ми нјесмо мог^ћни истбти иреднаведентли Домг ПарохЈалннВ из-б нова воздвигн8ти; зашто ако мн нашт> мали Капитал'1> на Дом г л иарохЈалнни потрошимо, и>к8даћемо измоћи онда пла.ћ8 за нашегг. ДКшепопечителн кои и такш Лск8днш ст, 10 П. у СребрВ месечно живии, а шшт> ктому Репарнрамо, за, потребна Дерва, уздержаван^ Звонара, поправка, свеће п друга потребна, кое годишн г 1; износи ввтше преки> 200. П. Ст. 2., коихг све могбће силе употребимо, докле мећ8 собомг ск8па справпмо. — Зато принВжденисмо за не 6 б 1 ги прочемг на поношен1е, Вамх либезн^иша Бране и Господар'}; иочитаем1И за р8к8 помоћи у овомг Дћл8 учтивМше и Братолкбнш ст> тим г г, далшимг ув-креШемЂ просити, да ће Нама свака прилика вождел г Нн'1зиша 6 б1ти, гди М м б^демо могли за Братинск!5 ов8 лтобав показатисе. Бам'т> У Копривници дне 1-гш АпрТл1а 1847. благодарн-ћишими Михаил ВаичБ Геарпи ЛацковичБ, кбпед-1.. тбторг.. Георпи ФеренчевичБ Самуилг Решковацг кбпецтЈ. т8тор'Б. ЈЛ. Писмо Дионисија ХристифоровиЛа игумана манастира Лакре сри. иравосл. оиштини Осечкој. којим ироси милостињу за свој манастир. ВБ1соко-Славно Љбшество Лсћчко! НизВетавлени, 11рип8жл,ен г [, есам-Б № стране монастира пакре, васг молпти, да би имали милостб и христианскб лгобавг, кт> овои Нашои Стои обители, Сте б: Матере церкве, да се наречете Синови и ктитори, Сте Богоматере воведенЈе да се Незаборави и НеишВсти домђ, ваши с^ стари иочетак зданТа; чрезт. 97. персона примио монастирг пакра 3697 ф. 30 н. то вамг могб по имен$ свакога ноказати, кое Есамт> у споменб затеко и у протоколн в'1;чном г г> записани, того ради препор8ч8емт> и молимг Немотесе Жрећи, ш усердТн ко.икое кои мог^ћанг «5 свога тр8да Милости учинити, и свакога по именК записати, вамае нознато убо-