Српски сион

Б р . 37.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 597.

Јеванђелиста, који се (ликови) налазе и на сваком престолном Јеванђељу. И тако митра, која но својој спољашњости има облик царске круне и царског украса и ко,;а према томе означава еисоко достојанство архијерејско, у самој суштини је знак љегове (архијерејеве) нокорносги Јеванчељу Хрнстову. II ако је митра чисто архијерејска инсигнија, ипак ју у Русији ио дозволи Имнератора — заштитника Цркве — и но сагласију светога Синода носе архимандрити и неки одликовани протопрезвитери. ЖIII е и. — Минејем се назива књига у којој се налазе нравила н службе празника Госнодњих, Богородичних и светих Божјих угодника. Све те службе и правила поређани су у минеју по месецнма и месечним данима (датумима). Према броју месеца у години, и мпнеј је подељен на дванаест књига , које сачињавају потнуни круг минеја. Минеј је у различна времена различно и изгледао, јер му садржина — особито из почетка — није била тако потпуна као што је данашњим даном. Она је продукат више векова. По свој прилици биће, да се у нашим минејима налази и врло стародревних духовних песама, али нам писци њихови, као и доба у које су написане, није познато; позитивних тврдња, о писцима појединих песама, које се у минеју налазе, имамо почињући тек од петога века. Први скуиљачи познатих духовних песама у једну књигу били су Софроније патријарх Јерусалимски и Јован Дамаскин; овај рад продужили су касније и други ревнитељи црквеног благољепија међу којима се особито при крају VIII. и почетком IX. века истакао Теодор Студит, настојатељ студијског манастира, а у XI. веку Јован митрополпт евхантски. Потпуно издање минеја изашло је код Грка тек у седамнаестом веку (1602—1626). У славенском издању минеја додате су службе многих светитеља, који су се у средини славенских народа (нонајвише рускога) појавили и животом својим Бога прославили. Осим потпуног круга Минеја постоји у славенској Цркви т. зв. оитти минвј или оиштак, у којем се налазе опште службе и иравила за празнике и светптељске дане, које су (службе) састављене према разредима светих, који се деле на иророке, аностоле, светитеље,

пренодобне, мученике, свештеномученике, преподобномученике, свештено- и преподобноисповедвике, бесребренике и Христа ради јуродиве. Грчка Црква нема општег минеја. Њега је у славенској цркви изазвала потреба, јер у прва времена, када су Славени примили Хриигћанство, нису могли на својем језику пмати све богослужбене књиге, да је ову књигу извео свети Кирил, у намери, да иопуни ту иразнину. Ова се књига касније и норед превода потпуног минеја задржала у славенској цркви, те се и данас њиме служе сиромашне цркве у којима нема потиуног круга минејских књпга. :!; Службе и правила угодника Божјих из српског народа, скупљене су у једну засебну књигу, која се назива (г ( р к л а к х — Србљак. Већина сачинитеља, садржином својом веома лепих и поетичних духовних песама, из велике скромности није забележила своје име уз свој састав, те с тога и не знамо, ко је све односне службе нанисао, као што нам је непознато и ко их је у једну књигу скупио. Прво издање Србљака било је у епископијп Рамничкој 1761. године, а друго наскоро за тим у Москвп 1765. Београдско издање од 1861. године угледало је света настојањем и трудом блаженоупокојеног митроиолита Србије Жихаила , који је и сам био духовни песник нашега времена. Међу осталим саставима његовим ове врсте, прво место заузима служба светоме Петру Цетињском, која је недавно угледала свега у издању руске синодалне штамПарије. (Наставиће се). * Спомена је вредно, да је слично дело извео и на употребу овопредеоној цркви нашој наменио, блаженопокојни свештеник Сомборски Димитрије ПоиовиИ. Он је саставио и на свет издао књигу „Зпорник", у којем се садрже главне духовне песме недељних, празпичних и светитељских Богослужења. Ова је књига изведена с великом тачношћу и марљивошћу и веома је целиеходна, тако, да се њоме у славу Божју може послужити свака сиромашна црква, у свакој прилици а без икаква уштрба по устав црквени.

Његова Светоет патријарх ерпеки Георгије у Каменици. Српска православна црквена општина у Каменици, заузимањем свога свегатеника, побожних и честитих чланова, а скромним средствима својим, нредузела је и сретно довршила оправку и украшење свога храма.