Српски сион

О тр . 638.

„СРПСКИ сионл

тат ових прогласа није био задовољавајући. Поједини се одазваше врдо лепо и на ову цел дароваше знатне своте, на чему нека им је и овом приликом срдачна хвала; други, саразмерно своме сташу, приложише мало, а највећи део, међу којима је и велшса већина наших црквеиих општина, као и оних лица, који су у првој линији позвани били да ово дело потпомогну није приложио ништа. Тим начином овај Одбор доведен је у врло тежак и немио положај, јер док је горућа потреба захтевала, да се православна црква у Сантову неодложно подиже, дотле Одбор није имао довољно прикупљеног новца, који је за хфадњу цркве потребан. Шта сад да чини? Где да на^е још осам хиљада форината, колико је за градњу цркве недостајало ? Покушало се новим прогласом, но без успеха, прилози су врло слабо утицали. И тако је одбор дошао до кобног раскршћа: или да цркву сходно ирекој потреби православних хришћана у Сантову одмах градити отпочне, или да се разрепш неизвршивши своју задаћу. Ово питање расправљено је у последњој пленарној одборској седнини и решено је онако, како се требало и морало решити, т. ј. да и вером у народно родољубље, као и вером у његову љубав према светој вери православној градњу цркве у Сантову одмах одпочне, а на народ учини поново апел да на ову цел прилаже. Према томе обраћамо се поново на све вас, православна браћо, и молимо вас, да сваки по своме могућству ма и најмањим даром својим ступи у ред прпложника православног храма у Сантову, који се ево у име Божје зидати почео, но који ваља да се иа славу Божју и заврши. Нарочито се обраћамо на све оне наше црквене општине, манастире и сву српску госпоштину, којн још до сада на ову цел приложпли нису, да ово учине што пре, а господу свештепике молимо да прикупљање прилога узму у своје руке. — М-и верујемо да досадањи слаб одзив није био са немара и са нељубави према овој светој ствари, него поглавито са немаштине и с тога, што су прилози, купљени у невреме; а

сада када је наш народ дошао до мало новца, ми смо потпуно уверени, да ће он и од оног малог што има хтети један део овој светој ствари жртвовати — само ако се на ово од позваних опоменуо и позвао буде. У Сомбору, 25. септембра (7. октобра) 1899. год. 0 д б о р за подизање прав. цркве у Сантову.

Вићентије Лиринеки. — Душан Чудић. (Иаставак.) Апостолска предаиа вјера, говори Вићентије, мора се у сва времена и једнодушмо од свијех држати, а новина свака, баш због тога што је новина, одбацити. Свако исновиједање, које хоће да је иравославно, оиравдаље своје мора тражити и наћи у једногласноети, онћенитости и етарини, инако само је обмана. Границе папретку тога исповнједаља одређене су. Напретка нека буде, зес! На 1атеп и! ^еге ргоГес1 из зН Ше ГнЗеЈ, поп регти1аИо. Напредак није, када се скреће с утаиаченог нуга, иочимати иешто сасвијем из ночетка или извјесну иетину у питања разглабати, него то заачв напријед ићи ио угаженој већ стази, ићи одређеним припципом, развитак истине обзиром на циЈелу њезину садржину. Тај прогрес гледом на начин и Форму, по ријечима Вићентијевим 1 састајао би у овоме: извјесни се догмати ради лакшега памћења јасније и нотпуније Фиксирају. Тијем се уједно стаје на пут сваком кривом тумачењу, а што је најглавније, номоћу теолошких закључака може црква да нађе и развије оно, што је у пријашљим тумачељима нејаеио и непотпуно садржано, те тако једне те исте истине износи онда у богатијем и потпунијем облику и јаснијем и свестраиијем начину. Погледамо ли мало у историју догмата, јасно ће нам 1 ппс^иаш аПав сопсШогпш сТесгеИз еп1за ез!; (есс1ез1а), 11131 ик ^иос! апкеа б1шрИсК:ег сгеЛеђаигг, ћос роз{;еа сПП^епНиз сгеЛеге1иг, цио<1 ап^еа 1еиНиз ргае(Пса ђа1пг, ћос 1(1ет роз!;еа ЈпдкапПиз ргаесНсаге1иг, ^ио<1 ап!еа зесигЈиз со1ећа1;аг, ћос 1<1ет розкеа воШсШаз ехсо1еге<;аг ? *. Асс1р1ап(; Псе1: соеЈезПа рћПоаорМае с!о^та1а еУ1депПат, 1исет, Д1зНпсНопет.. , .