Српски сион

С тр . 644

Б р . 40.

нашег црквеио-иародиог живота а , 1 др. Теодор МандиЛ овако: „Под председништвом еиископа Грујића састављен је један одбор: у који улазе архимандрит Анђелић, посланици Александар Волић н др. Светозар Милетић, и нас двојнца „иатријарашка поверенпка" (др. Теодор Мандић ц др. Ђорђе Натошевић). Одбор овај пмаће да изради предлоге: за уређење црквених општпна, школа, епархијских конзисторија и Митрополптског Савета".. . „Знали смо ми, и ја и др. Натошевић, одмах чим је избор митроиолита у августу 1864. потврћен био. да ћемо као „патријарашки повереници" позвани бити у Карловце. да иомажемо радити на иредлозима, који ће доћи пред расправни Сабор, на смо се за тај носао још у Будиму завремена приправили: он за уређење школа, ја за уређење црквених општина, ше смо гогаове нацрте са собом у Карловце донели." 2 „Архимандрит Анђелић позове нас чланове одбора : Волића, Милетпћа, Натошевића и мене к себи у манастнр Гргетег, где смо недељу-две дана пробавили, и предлоге за расправни Синод зготовили. 3 „И предлог, да се за црквене • општине начини двојако устроЈСтаво, једно за велике, друго за мале општине, — у онима са избранпм, у овима са ириродним нредседницпма, то јегг свештеницима, — нашао је на збору одобрења, а ни строжија контрола над општинама, која је епархијским властима намењена била, није наишла на отнор." „Мој нацрт за уређење црквених општина био је израђен понајвшие по Царском Патенту од 1. септ. 1859., и Министарској Уредби од 2. септембра исте године о уређењу јеванђеличке Цркзе обе исиовести, које ми је саевим добро познато било из праксе, јер сам код јеванђеличко-словачке црквене општине у Пешти, која се по напоменутом Царском Патенту „координирала" то јест организирала, од Његовог Величанстваза краљевског комесара 1863. 1 Види Летопис Матице Сриске, Каига 198. (1899. свсска друга), стр. 31—38. 2 Курзив је наш. 3 1'асправни Синод или како се »ванично звао „Синодскн одбор", држап је ире расправног Сабора, у цељи, да ирегдеди операте, које су одбори, за то изабрани, израдиди и који 6е се посде расправљати на Народном Сабору. напменован био и у тој функцији до 1867 превео. Користио спм се и нацртом устава јеванђеличке Цркве обе вероистовести у Австрпји, који је генерална конференција њпхова 1864. израдила, а за црквено, школско и фундацијско имање, којим црквене општине рукују, служила су ми за образац одређења „Општпнског закона варонш и села" (Царски Патент од 24. анрила 1859) Органичког статута за црквене општине није било у оно време, ни у католикаа у Мађарској, — те се отуд и није имало шта за „кодифнкацију" уиотребпти. А што је из закона и уредаба, које сам напред напоменуо, у мој иацрт уш.то, то је свугде, где је требало, према .јерархијском строју наше цркве (?!) удешено, те и према нашим приликама битно измењено, а у млогом и знатно допуњено бпло." „Кад је наш одбор готов био са својим послом, дође из Крушедола еиископ Грујић у Гргетег, где се у седнпци под његовпм председниппвом зготовљечн оиератп нрочитају, па онда ми свл још исги дан одемо у Карловце. У Карловцима већ је био цесаро-краљевски комесар барон ФилиповиЛ „Генерал Филиповић имао је јасан поглед на све ствари, и владао је нотпуно над васколиким расправним материјалом. Гасиолажући пуном влашћу царског комесара, сиајао је он у себи све особине, у којима се огледа вештина председникова. ФилиповиЛ Јв знао, шта је хтео, а што је хтео, ТО Се увек И збило по његовој вољи." Мој иредлог о „уређењу црквених општпна", који је на Гргетешком збору усвојен био, садржавао је двојако устројство: једно за велике, а друго за мале опшгине. Ал ја сам то морао на тзив цесаро-краљ. комесара иреиначити;^ стројство за мале ошнтине изоставити, и за све општине једнако устројство цоставити. Како би по мом првобптном нацрту, у малим црквеним општинама нриродни председници били свештеници. ваљало ми је сад н одређзња о председништву општпнском прерадити, и таксативно назначити ошптине у којима ће се бирати председник. Цесаро-краљ. комесар нађе, да у мом предлогу нема принципа, 4 и да се с њиме пагиње на иротестантске институције , (На ово, кислим, да ми није нужно 4 И није га бцдо.