Српски сион

Б р , 40.

дати разјасљења 5 ) и изјави, да би ио љеговом мишљењу најбоље било, да се председници у свпма црквеним општннама избором ностављују. Архијереји (осим епископа Кенђелца) саевпм су се пасивно у овом нитању држали, и тако буде зспсључак ио интенцији цесаро-тсраљ ■ комесара донесен." „Можда се барон Фплиповић не бп тако • заузиио био, да се у свима црквеним оиштинама пзбором постављају иредседнпци, да није у оно доба још постајала војнпчка Крајина, те му се ио свој ирилици није свидило: да свештеници веЛ ио звању своме ио свим селима И у Граници заузму иредседнишшво у црквеним оаштинама." 6 : к Тако је иостало нзборно председннштво у наппш црквеним општинама. То је и-егова генеза, историја његова постанка. Веома смо благодарнн г. Мандићу, што ју је нзнео. Она је драгоцене вредпостн за познавање истине у том, не малом. нптаљу нашнх унугарњих автономних спорона, у питању црквено - општипскога нредседппштва. Али ]е та генеза и њезпна историја уједно и велика буктиња, која расветљује грдну таму наше автономпо-нолитичке фразеологије Фразеологиј«, каквом се ниједап парод у својој нолитицн похвалптп пе може. Ми Срби нмамо царство својих Фраза, имамо историју својих ч >раза. Велпкп део наше данашње автономне борбе, борба је Фраза. И као што би неоснорну заслугу стекао I свако, ко би саставио таблице н наппсао исторпју неистина, измпшљотина. клевета, сумњичења и нодвала у нашој автономној борби ; такву би заслугу стекао п онај, ко би нам саставио таблпце и изнео историју наших Фраза у тој борби. Фразе о народним „правнма" и „теко винама" чине засебну групу н врсту Фраза Таквим иравом и тековпиом називају иаши познати непомирљиви световњаци и — изборно нре.чседништво у црквеним онштинама. Но после горе ноказане генезе и изло жене историје тога председништва, надамо се, да неће бити ниједнога умнога Србина, ' Јер је комеоарова интенција бида још протестанскија. 0 Кур8ив је наш.

којп ће у том председништву гледати „право' п „гековину" пародну. Тај ће посао од сада остати само — неизлечивнм дрекавцима. Образ свеспога родол>уба Србииа мора ноцрвеиити, а нас и гроза хвата, кад видимо. којим је путем н начипом, и ради којпх је узрока, и ради каквих је мотива и интенција, — морала бпти примљена и доиесена установа изборнога нредседпишгва и у малпм црквеннм онштинама нашпм Зато само, што пије војничкој команди гранпчарско] пшло у рачун, да свештепицп у бившој Крајипи дођу у црквеппм онштпнама до јачега уплива, којим би сметали можда каквим год претензијама те комапде. Класичап је у томе погледу и тај моменат, да је војничка команда у световннм председнпцпма пмала, дакле, више „поуздања" и гледала ,.погодпчје" лпчиости. То свакако не може бити доказ самосталносгн, слободе н пеприступачностп њнхове, на коју се и 1892. иа сабору познвао један од првака световњачких, у опозицпјн својој ирогив нрнродиога председчиштва пароха. Хоће ли наши ратоборни световњацп н Фразеолози и од сада нричати и на велико звопо пзноситп : како је пзборпо председнпштво „право" и „тековииа" народна, иа можда још „крвљу и мучпом борбом" стечена ? Хоће ; они. који су се пстнпн н до сада подсмевали, којп су нред светлошћу и до сада очп затваралп, за које разлози ни до сада ннсу постојали, нп важилп. Они су, дакако. госнодари своје кане н главе; могу чинити шта хоће. Али једно неће иикада моћн — убити истину. А пстнна је у нитању нзборнога црквено-општипскога председништва ово : Народнн одбор закључпо је, да се у великим црквепим оиштинама бирају нредседници, а у малим да свештеницн буду нрироднн председници У том народном одбору бпо је и др. Свежозар МилетиЛ* Да је тај закључак народнога одбора дошао до сабора и овај би га усвојио. Алн до сабора није ни дошао. Народни одбор, одазвао се пззиву ко* Треба знати, да у то доба тадањи архимандрит Герман Анђелић и др. Милетић пису били антагонисте.