Српски сион

(Ј ТР . 646.

Б Р . 40

месара Филиповића и — преиначио је свој закључак. „ И тако буде закључак по интенцији цесаро-краљ. комесара донесен " — да свештеипци не буду природни председници ни у малим црквеним оиштинама. Какве су то интепције биле — казали смо напред. Јарко сунце је и то проказало. Проказаће оно миога „права и тековине" наших световњака — на земљишту и у области црквеној. Проказаће оно још многе исгине у „начелпој", „одлучној" и „родољубивој" автономној борби наших ратоборних световњака. Проказаће оно још многе истине о њиховој „самосталности", „неириступачности" и „непонустљивости" — према државној власти. Па светлости тога сунца видеће се, да је наша борба за оствареше познатих јерархијских захтева разложна и оиравдана, чиста и светла. Да је таква и у питању црквено-општплскога председнпштва — очигледан, класичан доказ је у податцима, што их је изнео г. Мандић. Хвала му. Протопрезвитер Ј е р е м и ћ.

Стара пиема која ее одноее на иеторију ерпеке православне цркве. Писма из архиве манастира Ораховице. I. Писмо митроиолита Београдског Мојсија ПетровиЛа, којим народу српском преаоручује свештенике Кирила и Рафаила, који скуиљају ирилоге за обнову цркве манастира Винче. /Илоти /Ид г11о Бжпк> Др)(Тепкигп Житри>* политх. КралЕвскиЕ ©{рвп Блната талшшвар* скагц) п цбсарскТЕ оугри>вла ;(НЕ и пршча. ОлгкржТЧ Наш'к пншет ва вги>. спслелше пр^дели наше ЖитриЈпслп. ОтТе влсточние цркве влги>ги)вншн/их сфЕнники>Л1Х и ка Ха Бга. клгшв«рн1ш и хрстимгоБУкњм ^ртТгано/и пи> вацц)ша)( и села^ васаки>го. Чина 1$редовлжига. вазЕЛ! Лшре. ка Годј Би>зе радоватТсе. ПадтиЈЛ^х извсств^елАЦ). кашил» хртишоБнал! каки> ижновленТга радн запВстивш« цркве винче и^стак за зил|8сх на делк> Жрбжджни два сфжника кирил и рафаил. Того ради привар8 = чаелАх и^ вашил» )(рти)Л(«вТгал1х, где ви пришлн и) вас л1лтТ'ше н пишичци при^сити да кТсте и подари>вали, и накрлшли, Вчел!^ киж л«и)Ж{.

Пршче клти)детк. ежТм. н Пижри>в. пр«ст'п вце б8дн са васелш кал»и. 0у келградб Ни>евр. 6. дан. 1824. (Печат ) Жи>гаи Петровичк Ово ирепоручено писмо написао је сам митрополит Мојсије својом руком и утврдио га својим печатом овалнога облика. Печат је утиснут на црвеном воску, сасвим добро сачуван. Емблем печата је грб са 3 поља: у горњим пољима је црква и кула, у доњем крсг са четири оцила. Иза грба су укрштене: штака архијерејска п крст; са стране 2 анђела, над грбом иочива краљевска круна облик, какав данас носи иатријарашки нечат — само без плашта. Премер је око 2 цм. Писмо ово носи број 19. ех 1724. II. Писмо, којим патријарх Арсеније четврти дозвољава Братству ман. Ораховице, да може у Осеку куиити дом, у ком 6и духовник (исповедник) Осечки и целога ексархијата, а и цруги калуђери кад послом у Осек долазе, одседали. Понеже сж, Л1онастмра Ора\*овицЕ ]г8л»Ена, а ил1енно: ЧестнФинјТи 1ерл1она\'а ГагрТилх;* ИЖЕ И ОБфИ д!5рВНК1КХ, Е1Ј1Е 11рЕДЦЕС0р0Л |к На = ШНЛ1 БлЖЕН0Г10ЧИВШИЛ1Х Др^Тепископо и ЖитроиолТ'тол1х Гднолж ЕикЕнтТел1х Пџаннокнчел1х овм/Л осечкТл варошн, и ц'клаго сего б^арТата НареждЕнх и устаноклЕнх естк : и слбжилк до= волно и тфаливо, II и у напрЕдх и> Насх ел»8 т^1о должностх зд^кшннЈА вароши }(ртТанол1х изкершивати влагословлАЕтсА. —Жолилх Насх у ил!е Свега пол1ен8 гТа овители Братстка, еже БК1 и/их допбстилн и БлгословенТе дали, при здНјшша вароши осечкТа церкви влизх, единх дол1х к^пити и ил1*кти, кои осталх и) Преставлшагосе Петра Баица. Б$д8ћи да тои ил!х и> потрЕБК1 Шжднои естк, едино ради кварти= ра Еги> Оал1аги> д^^кника, егда зд^к на д>клВ д8)(овническол1х ижр^ктаетсд; А и>совливо радн тоги> Что д-каа Жонастурска зд^к при славнои Кралевскагш келичЕства депВтацТи ил1'кк»тх частс, квартира же зд'к у вароши ил!х ксегдл довити Не<иоцшо. Зато тр(ка ил^ти нл!х зд г к единх окцји дол^х ЖонасткфскТи. Оеги> ради на такое и>(х понизное прошенТе с приволенТел^х Гдреи здЕшнТа вароши ^ртТанх склонн^олка : И Бл Г 0 С /10 ВЛАЕЛ 1 Х тои 1 .ЏЗГ0рЕП0Л1Ен8ТЈГШ ПрЕ 5 ставлшагосЕ Петра оставшТи дол^х к^питн, но на гаковх начинх, Дцје бк1 врелш1ел1х ЦЕрковк * презивао се : Радујков.