Српски сион
БР. 40
„ОРПСКИ
рт г к/1<1 рлзпространАтисА и ширшс созидатиса, и Ж потрекк! бк 1 окаи долж церкви Екмж, то они в ' закшс Стко( Нокце колико за дотх дали, плкх ЦЕркки тои да козкрдтетх. и за Болш8(о {ги; Надежд8, сТе ел|8 писанп 55 нас длетсд, и Наш1шх Ооксткеннкшх илинел1'л подпис8ел1х и пјчлтпо потксржда^их. Дато кх Нашен Лр\Тепкпо-ПатрТарш{скон рЈЗиденцж Осечкои 1741.-ги> дне 11-гш. БжУпо Л\лтпо, кс'ћ\-к Оејниџкк, н Блгар, кссгцј 1лл\-рТка 11атрТар\х (Печат.) ДрсенУи Четкрти т р. Писмо ово (број ЗВ. ех 1741.) по својој садржини баш не би било од толике историјске вредности. Значајније је оно ио том, што је датирано у архиеписко-патријарашкој резиденцији у Осеку; по чему ето дознајемо, да је натријарх Арсеније IV. становао неко време у Осеку. У то је време био у Осеку владичански двор са 2 куће, и у њима је јамачно патријарх седио, док није двор у Карловци сазидао. Покрај имена патријархова ударио је његов мали печат на црном воску, који је добро очуван. Емблем нечата је грб са 7 поља, које свако за себе сачињава засебан грб. Грб је покрит краљевском круном, а ор;о њега је запис: ЛРОеННд Б. М. Л. П. Б. О. Б. ИЕ 1л ПДТРТДРХ. (Лрсеији четкертк 1 и Бс» жи10 Д1лтТ|о Лр)(ТЕпкпх ЈПкскТи ггк^х 0(рви> ;х Болгари>вх и ксбгц> 1лл\'рТка ИатрТар\х). Из једног другог ппсма истог патри.јарха датираног у Еарловци 8. У. 1743., те још једног датираног у Оееку 26. фебруара 1746. (бр. 49. ех 1746.) дозна^емо за потпуну титулу патријархову тога доба. Глава тога писма почиње: ДрсжТн Ежинз Д1л гно Пракослакнк1и Др)(Т 6мкп7, ПскскТи, ксјаже ОерклУи, БолгарТи, Пол1орТа, Далл1атТи, Хоркатскои, Боснм, ХерцЈгокини, Подго Ти, Л еонх полх ДбнаА, и ксеги> ГллурТка ПатрТ'ар\х. III. Копији писма владике Пакрачког Атанасијв ЖивковиИа. којим моли тадањег митроиолита ВиЛентија ■ЈовановиЛа Видака, да се код царице Марије Терезије заузме, да се дозволи, да се Срби смеју насељивати у град Коиривницу, а ,ца се ту за грађане иризнаду, и да им дозволи, да смеју себи цркву зидати. Еаша ©ЈЈцмлжцУа, ЕККОКО Ир^СфЖН^киШШ II КК1СОКОДОСТОИН = н"кишТи Гднк Др}(Т впкпе и /ИТтрополТта. Го сподине ЖлтикТи!
Ек скоеодпои крал'квскои кароиш Коприв* ничкои жнкВфТи напига' БлгочестТа Т(ргокци, Л1Н 'к ское КХ ТОЛ1Х предложил:! прошенп, да кк1 1а србдстк 'пл1Х и л ! ог 8 цјил 1 х )(одатаисткол1Х кашеа 6 §цмлжцТн, код кс(вк1сочаишаги> Л1-к» ста, просио за т'ку-< допбцинТе, ©дно да км Онк1 Зап8рГ(рокх по<ИАн8тТа карошн признали, и прил1алисА, а дрбго да вк1 вх тоижс каро= ШИ ЦЕрКОВА нл^-кти И ОоКСТК {ННК1Л1Х Тр0ШК0Л1Х постакити Л10ГЛИ. б^цшнцТа Еаша! и<и к|отх жители пол1А> нбтТа кароши, а ракно и 1а сиил1а причини доколнк1А, кх ксбподанн^кишел^ вх горнк1\х /И «рит8л1а \-х прошжТнг. Что п8рг(рства тичел! = са, кид^клх всл!х Оал1х, да Нашеги> ЕлгочестТа Тсргокцк! и жители, частк нел1ал81о по= л!Ан8т';а кароши састакл/мотх и украша^отх, сл-кдокатЈлн-к и полјзнкш колико всЕКК1сочаи= шел1§ 0рарнол |8, толико н Оал1ои кароши 6с8, и такш каки> полезнм уптертанкш, н с П$р* герствол1х ижожЈ и кх прочи\х крал>ккски\х вароша\х уг ^кшжЈА трж8 »отх: Чтож« созданТА црквЕ тичетсе, гакш кх вселмтив^кише дарованнк^х Прик!шгТа)(х, таки> И Н0Ч0Л1Х Р с Г 8 ЛЛЛ 1 ЕНТ 8 Блгоутровшкшш рЕ30Л = кирато естк, ко оик1\*х Л1*кста\х в' ни^же 30. фалшлТа на\оди гсА, церкокх пракити: в' ва« роши сеи такх нл\одатса, коликш ил^гсћи свое сталнс к^ће, толикш кон под кнр'нџл1х стоатх нес8л1н'кнн 30« фалшлУл, и тол!$ у ф(ст8пг8 числа нелмлл по Гвлрнизижх, кото^К! свакс нед'клЕ изл1'кнА!ТХ, и к' с 8 г 8 вол 1Х по всегда Числ8 Лвр'ктаетс /Л, которкп1 при окакц>кол!х овстоат(лстк 8 н цЕркки кх ЛЈ-кст^к №ск8д'кнТ|о, не Л1ог 8 тх слозо БжТе н Бжкткенн 8 нз Лит8рГ \'НЈ ч8ти, такц) ракмо слбчило с«, и л!ожетх слб« читиса, да при ц):к8д'кнТ(о Офжника родлмре жжс и Плодх ни\-окх кјз крецЈжТа, н прочн\-х таинх улцити, Оеижс сл^чаи и вх Болестх падиш\х житслж, и кх Гарнизонб лЕжацш\х Оолдатижх, постигн8ти лкжетх, докл-к во Офжникх, из' инк1\х надалекш разстолцЈК1\х <м'к--тх на позивЈнТе присп'клх ккј, л!ог 8 тх 4: и ккпне Оа\ата проћи, осовмто ако Офепникх кх зваши својл 1 х \ ина села штишелх. Д за« не Копрнвницл таково л^сто естх, чрезх которое лшогн терговцк! из Л1аћарске, ОлавонУе, Штаеох-л1арка, и (С Л10ра про\одАТХ, и лшоги т8рск$ ров8 зд'к слажбтх, кои подокн'к не точТ'к> вез' ОлВжка заостати, но и при ичк8» д^книо црквк|, кх срдцк! и докрол^х ради свое -