Српски сион

Врој 41.

С тр . 667.

и узвишеном, а у целој пространој и славној Аустро-Угарској монархији прокламованом начелу једнакости и равноиравности законом признатих хришћанских вероисповести, те што се практиком тих закона и наредаба не само вређа то узвишено начело, него изазивају и сукоби међу тим вероисповестима, верски иемир и трзавиде, а незадовољством следбеника вероисповести спречава задовол,ство и грађаиа; са разлога, што у иостојећим одношајима закопом признатих хришћанских вероисповести, грдну неправду трпи и православна срнска црква у Митроиолији Карловачкој и њезиии верни у Краљевинама Хрватској, Славопији и Далмацији; надаље, што је у тим одношајима неједаред загрожена и управо коиФискована слобода верске савести како следбеницима православне вероисповести, тако и следбеницима других вероисповести, иа и саме римокатоличке, који скланају мешовите бракове, а све то једино ради истицаља и Фактички у корист римокатоличке вероиеновести; са разлога, наведених и што уређење интеркопфесиопалиих одпошаја међу тима вероисповестима, иа темељу потиуне једнакости и равноправности, захтева не само нраведност, не само задовољеље нравославне српске цркве и њезиних верних, него што то захтева и верски мир и интерес целе миле нам домовине; иадаље с разлога, што велико начело исте равноправности и узвишено начело праведности с једне, а с друге стране, што озбиљни и уважени обзири, било нумеричне, било материјалне и порезне, било интелектуалне и иначе моралне сааге чланова православне српске цркве, као и њезиие велике услуге, највећом готовошћу домовини увек чињене, неосиорно заслуЖ УЈУ и дају ираво истој цркви на ираведну пропорционалну материјалну потпору из земаљских домовинскик приноса: То Епархијски свештинички збор Архидијецезе Карловачке једнодушно закључује: Путем пречасне Архиддјецезалие Конзисторије у Карловцима подастрети високој кр. земаљској влади, оделу за богоштовје и наставу у Загребу, образложену пред-

ставку, којом ће, придружу.јући се у понизности овопредметним нредставкама пречасне Конзисторије, досада већ поднесеним високој кр. земаљској влади, ову најсмерније молити: 1. Да благоизволи високом сабору краљевина Хрватске, Славоније и Далмације изнети на претрес и узакоњење законску основу о уређењу интерконФесионалних одношаја законом нризнатих хришћанских вероисповести на темељу потпуне једнакости и равноправностн. 2. Да благоизволи у земаљски прорачун уврстити и високом земаљском сабору на узакоњење нредложити за православну српску цркву у краљевинама Хрватској, Славонији и Далмацији и за њезине сврхе сталну праведну пронорционалну потпору из земаљских приноса." Тај предлог примљен је јен,нодушно; а с овпм у свези п предлог јереја ПрерадовиЛа гледе узакоњења у земаљском законодавству назива нашој цркви : „православна српска"; надаље гледе жаљења против постуиака неких земаљских власти, које са православним српским парохпјским звањима дописују као са „Рагоћцбкгт игесНта", не озвачујући им назнв нити „§гско -Ј81 ;оспо", а још мање „кравославно-сриско иарохијско звање, и какав назив овим звањима нрипада и како се они имају називати но високом решењу п наредби Ов. Архнјзрјеског Синода нашега; п најпосле гледе ревизије земаљскога школскога закона од 1888. године, а у правцу, да се могућим учини иодизање вероисповедних српских народних школа изменом законске ус^анове о приносима за комуналне школе. За састав представке, у смислу горњега закључка, изабранп су протопрезвитер Јован ЈеремиЛ, јереј Дамјан ПрерадовиК и јереј Радослав МарковиЛ. Протопрезвитер Јован ЈеремиК износи пред збор односне закључке свештеничког протопрезвитератског збора, одржанога у Карловцима 29. априла о. г., у предмету подастирања представке пречасној Архидијецезалној Конзисторији, којом да се иста моли, 1.) да благоизволи одредити штамиање свију наредаба и окружница, које се упућују на свештенство, односно парохијска звања, те с тим у свези решити ова од преиисивања истих у