Српски сион

С рпски сион и

Бр.

Арсеновић учитељ; Јован Благојевић учитељ више дев. школе; Марко Бељански ратар; др. Ненад Бпкар адвокат;др Јован Вујић адвокат; Никола Ђ. Вуаићевић управитељ учитељске школе; Петар Вукићевић умир. варошки сенатор ; Милутинн Гавриловић парох; др. Паја Дракулит адвокат; др. Стеван нл. Зако адвокат; Љубомир Јездимировић чиновник ; Никола Еовачевић ванатлија; др. Давид Коњовић адвокат; К. А. Косаннћ трговац; Младен Коњовић гостионичар; др. Стева Кронић адвокат; Никола Кирјак иарох; Стеван Лугумерски ратар ; Новак Машић ратар ; Јован Момировић иарох; Никола Малешевић проФесор ; Тодор Обушковић ратар; Ђорђе Павковић ђакон; др. Ђена Павловић адвокат; Милан Стојшић проФесор; Ђура Миливојевић трговац, и Цвета Шиђански ратар. Заступство пак местне срнске нравославне онштине црквене сачињавала су ова лица: Божидар Поповић нарох и председник; Јаша Проданов председник; Стипа Продаиов, Бариша Проданов, Шандор Андрин, Стииа Ћатић, Домин Томашев, Јоса Велин, Матија Пејак, Зака Лерић, Живко Велин, Бариша Блажетин, Стипа Дугалин, Мојсије Јелић, Илија Фуции и Марин Десечар. — Чин освећења темел >а овога светог храма, обавио је но дозволи Његова Високопреосвештенства господина Митрофана Шевића епископа Бачког, високопречасни г. Љубомир Купусаревић окружни прота сомборски уз суделовање више свештених лица и у нрисуству многобројног народа. — Неимари овог светог храма били су Срби неимари из Суботице Милан Зарић и Никола Станковић, но нлану, који су из родољубља зготовили Срби архитекте г. г. Момчило Тапавица и Јован Пилић из Будимпеште." Пошто је иста сноменица од присутнога свештенства и других особа потписана, стављена је у један стаклени суд с неколико комада данашњега новца, а за тим је исти суд стављен у једну бакарну кутију, која је хермевтички затворена и у темељ узидана. После овога обављено је свечано освећење места односно темења храмовпог и тачно у подне ударен је темељ новог сантовачког православног храма. По обављеном чину вратила се литија у привремени храм и богослужење је завршено, те се по томе ломила погача код новопостављеног темеља. Дан је био веома леп, те је чину овом присуствовао силан православни народ из места и гости са стране.

Зидање је у име Божје започето и народ наш треба, да се што боље одазове нозиву „Одбора за нодизање сантовачке православне цркве" — који се са родољубивом пожртвовношћу, у недостатку потребних новчаних срестава, упустио у зидање новога храма — те да штедро прилаже. Народ наш који је у небројено прилика и у разним тешким искушењима показао и доказао да љуби своју свету веру православну и да не жали ништа жртвовати за њезине циљеве, и овом ириликом треба и ваља да се покаже такав, те да осветла образ и да оржи понос свој. Ст. С. Илкић.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Високопреосвештени г. епископ Никанор у опасности.) Темшпварски еппскоп високопреосвешгенп г. Никанор ДоповиЛ извезао се опомад, као што обично чини, у шетњу са својим гајником. На Скудјерову тргу падне један од оба коња, што беху упрегнути у епископови коли. Док је кочијаш дпзао тог коња другн се поплашп. У тај мах искрсну из једне побочне улице кола електричне уличне жељезнице. Тешком мукол и у последњем тренутку иође вођи електричних кола за руком да заустави кола п тако спречи судар са епископовп колп. Високопреосв. господину епископу Ииканору многи су честптали што се сретно спасао из те велике онасности. Нека је Господу хвала. (Високоареосвештени г. епископ Бачки МитроФан Шеви!.) благоизволео је осветпти антпминсе за св. храмове у Епархији Бачкој. (50 додиш &и јубилеј архимандрита Ни &ИФора Дучи$а.) Много познати архимандрит Иићифор ДучиЛ, навршује 18. октобра, на дан св. Апостола и Јеванђелисте Луке, пунпх иедесет годнна, како је иримно монашки чин. Педесетогодишњица та, иуна је светлога и кориснога рада г. ДучиЛа, и на пољу црквеном, и на нољу опште народном, и иарочнто на иољу српске црквене књижевносгп. —• Као видљиво прпзнање за гако обплан и благотворан рад г. ДучиЛа, ресе њега многа одликовања, која му је дрква, и држава српска дала. Митроносноме архнмандриту г. Дучмћу, нека је и од наше стране хвала и слава. Бог га ноживео! (Школоки Савет) држао је седницу своју, прошле среде 12. (24.) октобра о. г., иод високим председништвом Његове Светости преузвишенога господина патријарха Георгија. Решеноје између осталога: Поново нредставком умолити земаљску владу у Загребу, да иптање о јавности нрепарандија у Пакрацу п Г. Карловцу што скорије реши, пошто нерешеност тога питања смета јачем полету речених завода. — Представка епархијског школског одбора будимског, којим вапп-