Српски сион

Б р . 42.

сион."

(Ј тр . 685.

оно, тпто је на очигледну штету његоку и његових аманета. Имао бих још много да кажем, но вам хвала на доброти, стрплењу и пажњи којом сте и ово саслугаали. Ја рекох и спасох душу своју, а вама, браћо, сад — Бог и душа!

Дописи. У Сомбору 12. октобра 1899. У недељу 10. (22.) октобра о. г. обављено је у Сантову свечано полагање и освећење камена темељца новога православнога храма тамошњега. Свечани чим овај чино и велељепно је обавио виеокопречасни господин нротопрезвитер сомборски Љубомир КупусаЈУевиЛ, по нарочитом овлаштењу Његова Високопреосвештенства госнодина епископа Митрофана. Реченога дана, у 10. часова пре иодне, одслужена је божанствена литургија у привременој богомољи сантовачкој, коју је служио тамошњи душепопечилел. г. Божидар Поповић са ђаконом сомборским г. Ђорђем Павковићем. После службе Божје, уз појање храмовнога тропара Рођењу Пресвете Богородице — кренула се литија на место где ће се нови храм подићи и где су темелзи већ ископани били. При литији овој односно при иосвећењу началствовао је г. протопрезвитер Љ. Купуеаревић, уз саслужење пречасне г. г. свештеника: Божидара Поповића, Милутина Гавриловића, Жарка Ј. Поновића и ђакопа Ђ. Павковића. Па одређеном месту ире иочетка самога освећења изговорио је г. протопрезвитер садржином језгровиту, а стилом за народ-разумљиву беседу, о важности и значају овога дела. После ове беседе прочитана је споменица, која ће се у темел. узидати и која овако гласи : „ У име Лресвете Тројице: Оца и Сина и Светога Духа освећен је овде у Сантову дана 10. (22.) октобра 1899. године темељ овога светога храма, који се подиже у славу и част Пресвете Богородице, а иоводом прелаза нреко хиљаду римокатоличких Срба из овога места у св. нравославну веру, за срећне владе Његова Величанства цара Аустријског и апостолског краља угарскога Франца Јосифа /., за црквене управе иак Његове Светости, преузвишенога Господина Теоргнја БранковиЛа иатријарха сриског, архијепископа и митрополита Еарловачког; Његова Ви-

сокопреосвештенства Госиодина Митрофана ШевиЛа, епископа Богом снасајеме епархије бачке; високопречаснога господина Љубомира Купусаревића окружнога протопрезвитера Сомборског и нречаснога г. Божидара Поповића пароха Новосадског као нривременог пароха сантовачког. На врхунцима земаљске управе беху у ово доба: Преузвишени г. Коломан Сел. кр. уг. министар председник; нреузвишени г. Јулије ВлчшиИ кр. уг. министар богочасти и јавне наставе; пресветли г. барон др. Стеван ВојниЛ од Ђајше велики жупан бач-бодрошке жупаније; благородни г. Јулије ил. Карачоњи ноджупан бач-бодрошке жупаније; благородни г. Јулије Латиновић надсолгабиров Бајскога среза куда и Сантово спада; г. Петар Широк кнез у Сантову и г. Андор Одрија бележник сантовачки. Ради вечне успомене бележи се, да је чин превађања у иравославну веру, по налогу Пречасне Конзисторије Бачке од 16 (28.) Фебруара 1899. К. бр 328./56. ех 1899. обавио висопречасни г. Љубомир Купусаревић окружни прота Сомборски дана 28. Фебруара (12. марта) 1899 године, ири чему су суделовали ови свештеници : Ђорђе Видицки, синђел и бележник епарх. конзисторије Бачке; Милан Боберић парох кулски; Ђура Страјић нарох сентомашки; Михаило Миловановићјеромонахи катихета сриске новосадске велике гимназије; Милутин Гавриловић и Жарко Ј. Поповић, пароси сомборски ; Милисав Поповић и Бранислав Поштић пароси старо-стапарски; Стеван Михалџнћ, нарох кишвалубски и Ђорђе Павковић ђакон сомборски. Први нривремени душенопечитељ у овој онштини био је пречасни г. Милутин Гавриловпћ, нарох сомборски, који је био и први иредседник ирвога Одбора новоосноваве православне онштине сантовачке; а ирви нривремени српски народни учитељ био је г. Стеван Илкић учитељ сомборски. — Пошто новообраћена браћа Сантовчани нису у стању били, да из својих сопствених средстава себи цркву подигну, основао се у Сомбору родољубиви Одбор, који је на цел зидања ове свете цркве иокупио милодаре у народу српском. Чланови овога Одбора били су: Прота Љубомир Кунусаревић председник; др. Пера Цветковић адвокат, потпредседник; Жарко Ј. Поповић парох, први перовођа; Исидор Новаковић нроФесор, други перовођа; Јаша Гргуров трговац контролор; Миливој Каракашевић, књижар благајник ; и члаиови: Јован Арсеновић занатлија ; Стеван