Српски сион

С тр . 684.

„СРПСКИ СИОВ."

Б р . 42.

стос је изложио науку, коју мора иримати и гимовиједати сваки онај, коЈи жели да буде члан цркве, прописао је законе које морају чувати и којима се морају покоравати сви чланови цркве, да се положени ред у цркви уздржи и да се цијељ цркве постигне, и најпосле поставио је уерархиру , која ће, уз суделовање вјерних управљати самом црквом". (Црквено право. Др. Н. Милаш стр. 208.) Да црква своју задаћу и цел достигне „установила је у цркви особиту власт , у којој су усредсреЈјена сва она пуномоћја, која је Христос дао цркви". (Ш(Ј. стр. 218.). Та је власт Јерархија. Но та је власт у нашој цркви десеткована влашћу световњака. Она је овом управо потиснута, онемогућена. И тиме је нарушен принцип православља у њој. А слика Христове православне цркве се мора о гледати и у нашем автономном устројству. У њему она није истинита и верна. Православни принцип наше цркве је и саборским пзборним редом окрњен, и ако је дозвољено рећи, он је скоро 30 година суспендован. Да је то од кобних последица за делатност цркве, да је ти- | ме њезина цељ оштећена, уверићемо се једним погледом по нашем народу. Кореговање тога стања и у њему почињених погрешака, општи интерес наше цркве и народа, интерес наше автономије од основа до врхунца, све то захтева реорганизацију, темељну реорганизацију нашега устројства, реорганизацију и саборскога изборнога реда. Зато, и ради свега што сам рекао, као свештеник православне Христове цркве, као свештеник Светосавске српске цркве, као веран син и пријатељ народа свога и као човек убе^ења, ја не могу никада признати, да је садашњи изборни ред у духу и на корист цркве и народа нашег. Зато желим легалну измену његову и гласам за предлог г. Руварца. А молим и вас, браћо, да се не обазирете на разне струЈе , него да у том питању свој глас изјавите по своме најбољем уверењу. Свештенство треба даје на висини свога убеђења и своје дуж-

ности. Доста је код нас погрешака учинило повођење за струјама. Оно је већ и осу^ено. Осуда те слабости и погрешака изречена је и на сабору 1892. године овим речима: „Да је јерархија — мислимо епископат — али и свештенство — на саборима нашим од 1864—1875 била самостална , да „тадања струја" није њу понела собом, а бујица бурног времена ју иотисла са основног устројства цркве и учења каноничког^ на варљиви и песковити „што слободоумнији, што демократскији темељ", да родољубље није замушило осеЛаЈ „дужности" јерархиЈе, не би било тога горког 25 годишњег искуства, ни изопачивања „на штету цркве и народа", не би сада тек водили рачуна о великоЈ заједници православне источне цркве". Знате ли, браћо, ко је ту тешку осуду изрекао ? Многопоштовани г. др. Полит. Пазимо, да потомство не осуди тако и нас. Пазимо, да родољубље не занемари осећај и наше „дужности". И данас је у народу нашем бујна струја бујице разних прохтева — на варљивом и песковитом што слободоумнијем и што демократскијем темељу. Пазимо, да и нас та струја не „ ионесе собо.и", да и нас „ке иотисне са основног устројства цркве и учења каноничког и . Многи и данас одобравају ту струју и бујицу и градеје још бујнијом. Многи је оСу]јују, али пливају њом, јер немају снаге да из ње испливају. Многи су на страни тих многих. Али, и данас и увек ће важити мудрост Цицеронових речи: Р1штпш пе р1игптит уа1еап1. И ми смо сви пријатељи свога народа. И ми сви љубимо свој народ и треба да га љубимо целим жаром бића свога. Али се сећајмо увек Болтерових речи: „Све за народ — ништа кроз народ." Сећајмо се и родољубивога дидактичнога стиха Стеријина: „Без разума, љубав чини роду квар". Пазимо, браћо, да нас потомство не прекоре таком љубави, да у афекту таке љубави и родољубља не одобримо своме народу — ма да му је сад и слатко — и