Српски сион

Стк 716.

?»)■. 44.

уз иојање храмовног троиара и звонење звона нренето је св тело цара Уроша из привремене канеле у дркву. Пренос овај био је скроман али величанствен. Напред је ишао са свећом воштаницом један јеромонах, четворица јеромонаха носили су ћивот са св. телом, за овима са крстом у руци г. игуман Сава Орловић. Са св. телом обишло се око цркве, а за тим унето у св. цркву и иоложсно на место где је и до сад мирно ио чивало. За тим је но прописаном нравилу освећена водица и онда је нреч. госп. игуман Орловић осветио и сву цркву, у накрст освећеном водом пошкропио. Док су се појале прописане црквене несмс дотле је народ пристуиао скдин <1Л «и о\(К(М1ШНО<их игуману и крст целивао. Свету литургију служио је г. игуман са 5 јеромонаха и 1 ђаконом, а носле св. причешћа изговорио је народу поучно слово г. Василије Латинкић парох села Јазка. У говору свом напоменуо је, да је много година протекло од онога доба када је црква освећена, и данас је опет дочекао и манастир Јазак и народ срнски око манастира ретку духовну свечаносг. Благодарност, вели, припада мудрој управи игумана Саве Орловића и његовој вредно.ј братији, да су трудом својим приредили ову ретку духовну свечаност. Даље је г. парох веома згодно поучио своју наству износећи јој пред очи и њезине врлине и мане, и са болом их у души опомиње да крену путем светлим и спасоносним, а такав пут води у свету цркву. После свете литургије био је у манастиру ручак и за госте и страну братију, ади није ни сиротиња заборављена. ❖ И тако је црква манастира Јазка достојно украшена као чуварица св. тела цара Уроша, што је знслуга г. игумана Саве Орловића и његова вредна братства, те им може на дику служити, е су ирегли, да овај манастир у сваком ногледу унапреде. Над светим кивотом трепти кандило, а Србин побожном душом и чистим срцем у којем су смештене скромне жеље приступа св. телу. Мисли му полете далекој ирошлости српској, моли се и Богу и свецу, да чува и народ и цркву од навале вражије. Сергије Понић јеромонах.

Решење и наредба Архидијецезалног Админиетративног Одбора. Као што смо јавили у прошлом броју, Архидијецезални Административни Одбор је уништио закључак црквених скушнтина црквене општине у Руми и Карловцима, у предмету нридруживања њихова познатој представци црквених општина у ЛичкоКрбавској жупанији „ради равнонравности ћирилице и ерпске заставе, пошто је решавање и закључивање о таковим предметима јасним нрописом § 28. носледње алинеје II. одс. прев. кр решкрипта од 10. августа 1868. искључено из делокруга месних црквених скупштина." А да не би и остале црквене општине у Архидијецези пошле некоректним и недозвољеним путем првоспоменуте две онштине, те премашавале свој делокруг, било у овој или другој ствари, изцао је исти одбор наредбу, којом је упутио црквене оиштине. „да се у својим скунштинским и одборским седницама имају строго придржавати свога делокруга и не упуштати се у решавање, нити закључивати о предметима, који су из њихова делокруга искључени." Како решење, тако и наредба Архидијецезалног Административног Одбора оснивају се на јасном слову закона, а у спорном случају то и јесте — од одсуднога значаја. Није реч, нити може бити речи о томе, да ли су захтеви Личко-Крбавске представке основани и близу срца ма којега Србина у Троједници. И зато су сва у том погледу ватрена питања „Браникова" — сувишна и некоректна, чист соФизам и рабулистика. Него је питање о томе: да ли поднашање дотичне представке спада у делокруг црквених скупштина, и да ли наше авто номне власти могу — у интересу саме автономије и црквених општина — чинити се невеште и дозвољавати црквеним скунштипама и ону радњу, ко.ја је изван и преко њихова делокруга? Та је ствар тако јасна, да нравилан одговор на ова питања, са гледишта законитости може дати и сваки канцеларијски писар, а са гледишта политичко-автономног и сваки политички букварац.