Српски сион

С тр . 706.

„ОРПСКИ СИОН."

В р . 44

воље, него научени од светога Духа говорише свети Божји људи. II. Петр. 1. 21; — Светс је аисмо од Ђога дано и корисно за учење, за карање, за иоирављење, за поучавање у иравди. да буде савршен човјек Божјп за свако добро дјело ириирављен II. Тим. 3 16—17; Познато нам је већ да је сам Бог благоизволио да нам се открије, а и све оно, што је од иотребе како би му могли угодити, и то преко пророка, свога јединородног Сина Исуса Христа и нреко његовијех светијех апостола. Али ето ирође већ око двије хиљаде година од оног доба кад живљаше и дјеловаше на земљи Исус Христос и аиостоли, а свети иророци живјеше још раније. С тога је сасеијем природно ако се запитамо: гдје се налази све оно, шшо нам благоизволи Бог ошкриши о себи ? Кад цар издаје ма какву заповијест за све поданике своје, онда је доглавници његови, како би се сачувала, или записују или усмено предају, извршујући је при томе и сами. Исто такоучинише са ријечима Божјима свети пророци и апостоли, којима их изрече Бог, па да их онда они предају свијем људима. Да се ријечи Божје сачувају ненромијењене за сва времена они их дијелом заиисаше у посебне књиге, а дијелом иредаваху људима усмено и примјером живота својега. У овај пар забавпћемо се ријечима Божјима које су записане у светијем књигама. Оне ријечи Божје, које се морале нредати потиуно тачно, тако да људи слушајући их, могаху их слушати као самога Бога, записивали су св. нророци и апостоли у цосебне књиге. То су они чинили по нарочитој заповијести Божјој. Кад, н. пр чу Исаија ријечи Божје, онда му заповједи Бог: „ сад иди, напиши ово иред њима на дашчицу, наииши у књигу, да осшане за сва времена која Ис доИи до вијека а . Све те књиге које написаше пророци и апостоли но надахнућу Духа Божја, а садрже ријеч Божју. зову се светијем писмом. Књига светога писма има 49. Оне су све сабране у једну књигу која се зове Библија, што значи грчки „књига". То име показује да свете књиге заслужу.ју највећу пажњу између свију књига, јер садрже у себи ријеч Божју. ГГо времену како су иостајале св. књиге дијели се Библија на два дијела: први дио зове се старијем завјешом, а други новијем

завјетом. Стари зав.јет обухваћа књиге написане до роћења Христова, а нови завјет књиге нанисане послије рођења Христова. Сама ријеч завјет значи право завјештање, и свете се књиге називају тако с тога, што је Бог као завјештао људима преко пророка и апостола ријечи Божје, које се у њима налазе. Према томе садрже старозаветне књиге старо или древно завијенпање Божје људима, дано прије доласка на свијет Сина Божја, Господа нашег Исуса Христа, а новозав.јетне књиге садрже ново завијештање Божје људима, дано у доцнија времена кад већ дође у свијет Исус Христос. Сјем тога означава ријеч завјет и савез или уговор. То пак име светијех књига показује, да су ријечи Божје, које се налазе у њнма, као неки уговор између Бога н људи, којијем је ступио Бог с њима у особит савез. И тако се име стари завјет односи на стари уговор измећу Бога и људи, склопљен прије рођења Христова, а име нови завјет опет на нови уговор Божји са људима. који почима са рођењем Христовијем. Главна садржина, а у једно као и основа старога уговора сасгоји се у томе, што је Бог обећао људима Спаситеља свијета и спремао их за дочек његов, а главна садржина и основа новог уговора саетоји се опет у томе, што је Бог заиста даровао људима обећаног Спаситеља, јединородног Сина свог — Исуса Христа. У старом завјету обраћала се ријеч Божја поглавито Јеврејском народу па су и биле с тога књиге старозавјетне написане најприје на јеврејском језику. Хришћани примише их од Јевреја. задржаше исти број који и Јевреји, и свију књига старозавјетних има 22. Садржина је тијех књига различита и према томе дијеле се оне на четверо, — на књиге; Г. законске; П. историјске; Ш. поучне; IV. пророчке. У први одио спада 5 књига Мојсијевих: Постање, Излазак, Левитска, Бројеви и Закони ноновљени. Ове се књиге називају законскима с тога, јер се поглавито баве излагањем закона, које даде Бог иреко Мојсија. Књиге ове спадају међу најстарије књиге на свијету, и у првој изложена нам је историја постања свијета и првобитна историја човјекова. У други одио спада седам књига : књига