Српски сион

^СКИ«,

Год. IX.

Број 45.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КЛРЛОВДЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 7. новембра 1899.

ЗВАНИЧКИ ДЕО. ТБегова Светост, православни Архиеиисшт Карловачки, Митроиолит и Патријарх сршки, преузвишени господин Георгије БранковиЛ, благопзволео је јерођакона Августина Бошњаковића, дана 24. октобра о. г., ироизвести за протођакона. По овлаштењу ЈБегове Светости, иравославнога Архнепискоиа Карловачког, Митрополита и Патријарха сршког, преузвишенога госиодина Георгија Ђранковића, благоизволео је високопреосвештени госнодин епискои бачки Митрофан ПГевиЛ, дана 1. новембра о. г., у храму чудотвораца и бесребреника Косме и Дамјана у Отаром Футогу, произвести синђела Георгија Видицкога за протосинђела, а ђакона Јована Јаногаевића рукоположити за нрезвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Филозофија, природне науке и еоциологија. (Ријеч у прилог метаФизици.) (Свршетак.) II. То су ево главне струје на пољу душевне културе 19. стољећа. Како сам их порадп је-

дпнствене слпке и генетички и без критичких примједаба приказао — допустите, да потоње сада на њих надовежем и тијем речену слику вииге освијетлим и употпуним. 0 филозофијској струји Фихте-Шелинг-Хегеловој може сватко мислити, што га воља; али једно се нијекати не може, да је бшга дубоко увјерена о узвишеној задаћи филозофије и универзалном значењу њеном. Одатле и упорно настојање идеалистичких филозофа, да филозофији прибаве централно мјесто међу знаностима и онај широки поглед, којим су обухватили иоједине струке, да их у филозофији уједине. Жалити се мора једино, што су сметнули с ума Аристотелову ријеч, да свако знање стјечемо искуством. Хотећи тако свијет схватити чистим умовањем, дакле без свијета, постадоше им поносни системи нужно скупом априорних конструкција, које се нијесу само косиле с искуством, него су с њим биле баш у диаметралној опреци. Еако су ту прилику обилно израбили и новокантизам и иозитивизам и материјализам, наравно је, да су спекулативни филозофи иолучили обрнуто, него ли су мислили. Углед, што га је филозофија међу знаностима уживала,