Српски сион

Бр 45.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 731.

еују разна корисна упуства. Интелигентни људи сматрају и данас иутовање за једно врло целисходно средство образовања, какву ли је тек важност онда могло имати нутовање у старо време? Према томе не можемо се чудити, што се иословице и мудре изреке називаху иаремијама, речима, које су уз пут, на путу изговорене. На тај начин су и приче Соломонове добиле назив паремија. У нашем црквеном језику, паремијама се називају одељци из старога — а по некада — и новога завета, који се према пропису устава у очи празника и великопостних дана чигају на царским часовима, који се служе на навечерије Рођења Христова и Богојављење и на велики иетак, као и на Богојављенском великом освећењу воде, а осим тога у Русији и на молебну, који се држи први дан Рођења Христова,* после св. литургије. Сва ова штива називају се пареЈшјама због тога, што су она, већим делом, позајмљена из књига Соломонових, које су по преимућству приче паремије. Плс\а — је реч јеврејска, коју су Грци изменили, и која је у том промењеном облику ушла у употребу и у нашем црквеном језику. Јеврејска реч рћезаћ — фесах, буквално значи —■ ирелаз, промена месша. Јевреји уиотребљавају ову реч у особеном смислу, те њоме означЈЈу свој празник, који је установљен, за спомен прелаза њихова из ропства египатског у обећану земљу Хананску. Под пасхом подразумева прелажење или пролажење ангела који убијаше египатске првенце — иреко и мпмо домова Јудејских (II. Мојс. 12, 23); исто се тако овим именом назпва и само јагње (II. Мојс. 12, 11. 21.) којега — по закону Мојсејеву — они на тај дан јеђаху с бесквасним хлебом и горким травама. И тако јеврејска реч рћеваћ, значи прелаз, празпик иасхе и јагње иасхалпо. Пошто црква Христова сматра јеврејску пасху за прототпп своје хришћанске иасхе, т. ј. ирелаза из смрши у живош и са земље на небо, с тога је и усвојила овај назив јеврејског празника, највећем празнику својем — Васкресењу Христову. Али су Грци изменили први глас дотичне речи, те су )место фасха — празник Васкресења Христова назвали — иасхом. Ова измена задовољила је Грке по слуху и ио смислу. Грчки гласови л и ср, тако су ио изговору слични међу собом, да се у неким случајевима узајамно

замењују. Што се пак тиче смисла и значења речи иасха, Грци су се задовољили тиме, што су назив иасха производили од својега глагола тоха)(ш — страдам. Оваково тумачење и произво|ење поменуте речи, сасвим одговара значењу самога празника, јер нам је Исус Христос сшрадањем и смрћу Својом на крсту. спремио нрелаз из смрти у живот и са земље на небо. Примећујемо, као што су Јевреји под пасхом подразумевали не само нразник, већ и само Јагње, исто тако и наша св. црква назива пасхом не само празник Васкресења Христова већ и самог Госиода Исуса Христа, који је пострадао за нас и васкрсао, о чему и апостол говори: Шср наша зл нк1 пожржх кмстх ХрТстосх (I. Кор. б, 7). Према томе и црква у једној својој васкршњој духовној песми поје: 0. паср кмТа и скафжн-кишад ХрТстЕ ! и т. д. (9. песма). * Благодарење, за спомен избављења од похода Наполеонова с двадесет других народа.

Ријеч двије родољубима на оцјену. II. Пратећи рад Српске Књижевне Задруге за ових седам година њена живота, дошао сам до освједочења, да су књиге, које она издаје, и но бираном и богатом садржају, и но елегантном издању, најјеФтиније књиге за наш срнски народ, коме је пружена прилика, да добије седам укорииених књига (а неки нут и осам) за цигла 3 Фор. или 6 круна. Ми знамо да су добре књиге пријека потреба нашем народу; знамо како су велике користи од добрих књига, знамо да би ширењем добрих књига номогли и народу своме и књижевности нашој, али што је најглавнпје не ћемо да знамо: да српској књизи наша врата широм отворимо. па да уљегне у сваку сриску куЛу. Може ли наш народ схватити нотребу и замашај ових, по њега најодабранијих књига? Може ли се с њима упознати и оцијенити им њихову вриједност, ако се нико не заузме, да народ с њима упозна? Да богме да не може. Бадава је ту анеловати на жарко срнско родољубље нашега српскога народа, — не користи ломити перо и трошити мастило, ако се збиљски не приме образованији људи те културне мисије. Они су најпозванији да српској књизи утиру пут у српску кућу.