Српски сион

В Р 46

„СРПСКИ

СИОН."

С ТР. 749.

Партеније Павловић ерпски правоелавни епиекоп. У манастиру Пакри находи се један нротокол, кога је 1751- г. устројио тадањи владика пакрачко-славонијски и осечкопол>ски СоФроније Јоановић, у ком су побележени сви важнији догађаји од обновљења манастира Пакре (1697.) до данашњега дана. Но осим овога на носледњим листовима те кронике налази се списак нострижника пакрачких као и списак умрлих калуђера. Списак овај почео се водити 1768. године. Читајући тај списак случајно ту наиђох на име једног мени досад непознатог у историји овопредеоне српске дрквејерарха — на име епискоиа Партенија Павловића. Под бројем 4. поменутога списка нострижника стоји од речи до речи ово записано: ,,1л1мник1и Радоичићћ 1брс«иона)(х, пострижника (тТ0=вкбденск1Л плкрлнскТл окитми, Постри = жена 1г8/Инол(х Пет(50нТел1Х Вдкић«Л1х л'кта (није наведено) рВкоположшх кх дТаксна Отопочик = 1ПИ/ИХ Гдно.их впкО/ИХ Оц»ф ()0нТ 'ЕЛ1& Кџанно = кич(Л1х ко осечкои Ото-успенскои цркви. . . . (није наведено : кад) л ко 11|1жннка Сгто п очикшил1'А впкопол1х ПлрденТм1х Пд\'= локичсл(х в' /Ионаст : От« Пикол: капма Л^кповингкол^х 1758чџ а\т. 29 (.V К л(ладости до пострнженТ/Л в' д^квств^к преккмх. Рожджх к' Еосни селб Клитк!, стар л"ктх 31." Дакле, јеромонаха Јоаникија Радојчића рукоположио је за нресвитера еиископ Партсније Павловић у св. Николајевској капелици манастира лепавинског — 29. авгусга 1758. А ово беше у време, кад је пакрачка енархија била удова — после смрти вла^ике СоФронија Јоановића а пре доласка владпке Арсенија Радивојевића. Списак пострижника заведен је — како више сноменух — 1768. г. дакле иуних 10 година касније, него што је Јоаникије за иресвитера рукоположен; и у сииску је тада речено за влаДику Партенија ,.стопочивш.и", еле га 1768. г. не беше више на животу. Сад настаје питање: ко беше тај епискои Партеније, којој енархији беше епискон, и где му беше столида? По мом немеродавном мишљењу биће, да је Партеније био владика оне новоустановљене епархпје у вараждинском генералату, познате иод именом „хорватске", која је заменула укинуту епархију сигетско мохачку, и којој беше

за нрвога владику потврђен (31. августа 1834.) Симеон Филиповић. Можда Партеније беше први ио реду наследник Симеонов ? Манастир Лепавина био је тада сигурно столицом тих владика. Но ово је само моје скромно мишљење и нагађање, носле кога питаље о владици Партенију остаје нерешеним и отвореним све дотле, док о њему и судбини његовој коју више не реку наши признати историчари. Од њих се је надати, да ће умети рећи и то, које бијаху границе те „хорватске" епархије. Осек. Ј1. Б о г д а н о в и ћ.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е, (У помен Њ. Б. царице и краљице Јелисавете.) Поводом имен даиа блажеиоунокојене незаборављеие царице п краљпце Јелисавете, учињен је даиа 7. (19.) новембра ножен, за блажени иокој душе њезине, у патријарашкој капелп на св. лптургији, што ју је богослужио св. патријарх Георгије. Сутра дан 8. (20.) служен је парастос у св. саборној цркви, којему су приеуствовали све властн и просветнн заводи. Као што чптамо, одржаи је у иомен благоупокојене царице и краљице парастос у Вудпмском св. храму нод пачалством високонреосв. г. енископа Бу димског Лукијана, а у се . саборној црквп Новосадској нод началством високопреосв. г. епискона Митрофапа. У Новосадекој српској великој пшназијп учпњен је у уторак, 9. (21.) о. м. леп помен Њеном Величанству блаженоуиокојеној краљицн нашој Јелисавети. На светковппн тој били су: врховни патрон гимназије високопреосвећени господпн еинскоп Митрофан, патрони гимназијски г. г. др. Теодор Мандић и прога Милан Ћирић, управитељ Васа Пушнбрк с целом професорском колегијом и укупна гнмназијска младеж. Кад је дошао господин епископ, који је дочекан са достојиим поштоваљем, гимназијски певачки кор отпојао је у спомен Оо скАТћ1Л(и оупокои. Затим је гимназијски катихета и професор г. Мпхаило Миловановпћ у краткнм нотезима, биранпм речима, пзнео живот покојне царице и краљпце Јелисавете као жене, матере и владарке, која је у целоме своме животу увек само добра чинпла, па ипак тако је грозпо окоичала од злочиначке руке, једном речп заслужилаје назпв краљице мученпце. После тога говора, који је пажљпво саслушан и велпки утисак учпнио на присутне, оспојао је гимназпјски певачм кор свечано „вјечнаја памјат" у спомен и славу блажеиоупокојеној