Српски сион

В р . 49

С тр . 793.

свога знаменитога мудраца Спмонпда: „реци мн, мудраче, гита је шо Бог? Мудрац одговори цару: „дедер ми један дан на размишљање, па ћу ти одговорити на твоје нитање." Прође тај један дан и цар жељаше да чује одговор, но мудрац му рече: „дед мп два дана на размишљање, и кад прођу та два дана одговорићу ти". Кад протекоше и та два дана, очекиваше цар готово сигурно да ће добити одговор, али Симонид рече: „дедер ми чегири дана на размишљање, па ћеш онда добити одговор". Али прођоше п та четири дана, а Симонид не даде као ни доселе жељени од говор већ одлагаше и на даље са одговором, тражећи сваки пут на размшпљање два иута онолико дана, колико му бп дано дана прошли пут. Шга могаше значити, запитаћемо ми, то неирестано одлагање Симонидово? Ништа друго разма, да он тијем одлагањем даде већ цару одговор и то најбољи какав могаше смислити. Тпјем одлагањем као да хтједе рећи цару, да се на то питање не може одговорити. Па тако заиста и би. Кад цар, сав нестрпљив, заппта мудраца, шта значи то непрестано одлагање, одговори му овај: „ царе, шшо више размишљавамо о биКу Божјем, све га мање схваЛам. БиКе је Божје пеиостижно Но али мп се данас не налазимо у таквои -положају према питању, које бијаше стављено Симониду. Из учења ријечи Божје сазнајемо мн тај одговор, што га не могаше датп незнабошкн мудрац. Одговор тај састоји се из трвју ријечи Спаситељевпјех : „ Бог је дух". К томе ћемо још надовезатп и реченину апостола Јована, која се такође састоји само из трију ријечи, али показује све благо биће Божје: „Бог је љубав". У тима двама реченицама откривен нам је тако узвишен појам о бићу Божјем, до кога се појма не могаше винути ниједан муцрац на свијету. Па ипак, називајући Бога духом, т ј бићем бесшјелеснијем, које нема ни шијела ни косгпију , свето писмо у истп мах често говори о Богу тако, као да он има шијело и тјелесна уда. Тако вели Мојсије о Богу: „десница твоја, Госиоде, ирослави се у сили; десница швоја, Госиоде, сашре неиријашеља, и и тијем као да нриписује Богу десну руку, којом сатире непријатеља, Како да то разумијевамо? Познато је да Бог сатире све непријатеље силом својом, својијем могућством.

И према томе јасно је, да десница, Божја, не означава овдје ништа друго разма силу Божју, свемогуЛство Божје. На другијем мјестима ирипнсује се Богу рука у дру10м смислу. У псалму 145. стих. 16. говори се н. пр. о дарежљивој руци Божјој: „ошвараш руку своју, и сишнш свашта живо ио жељи и . Овдје се, очевпдно, разумијева под руком, благост Божја, и израз: „ отвараш руку своју" — могао би се и овако изразити: ти нам дајеш свако добро ио својој благости. Даље у псалму 33. вели се: „с пеба гледа Госиод. види све синове људске, с чријестоља, на коме сједи, иогледа на све који живе па земљи." У тој се реченици приписују Богу очи. А како очи Божје све вид«, то их можемо наззати очима свевидеЛијем. Већ на први поглед види се овдје какво својство Божје мисли псалмопијевац, кад говори о свевидећијем очима Божјијем. Он ту нодразумијева свезнање Божје. Кад би имао Бог такве очи, какве има човјек, не би он могао све видјети; тада би он видјео тек толико, колико види човек. Его зашго Јов, кад говори о Богу: ^јесу ли у тебе очи шјелесне? Бидиш ли као гишо човјек види ? и тијем јасно показује, е не ваља под очима Божјима разумијевати можда какве тјелесне очи, већ баш свезнање Божје. На тај начин, кад свето писмо приписује Богу тјелесна уда, ваља у томе видјети символичан израз, који се не сми.је схваћати иначе разма духовно, нодразумијевајући под тјелеснима удима разна својства Божја: могућство, благост, свезнање и т. д. А на шшо треба, да нас иобуђује ша истина, да је Бог дух? Госиод Исус Христос, откривши у разго вору са женом Самарјанком, да је Бог дух, поучи је тиме у исти мах, како се ваља поклањати и молити Богу. „ Бог је дух; рече јој он, и ко]и му се моле. духом и истином треба, да се моле и . Самарјанци мишљаху, да се треба Богу молити једино на гори Гарзин, а Јудеји на против тврдише,да се ваља Богу молити једино у Јерусалиму. Тај спор њихов разријеши Снаситељ горњијем ријечима. По ријечима Спасите.Ћевијем Богу се треба молити духом; срце наше треба, да је храм Божји и право мјесто за нашу молитву. Сем тога ваља се Богу молити такође истином. Некада говораше Спаситељ корећи фарисеје: