Српски сион

С тр . 813.

стараље о издању и ширењу Светога Писма, и како смо искрено интересовање, према тим иптањима показали. Доста ће бити, ако рекнемо, да смо после Баших писама одмах назначили комисију, у коју су ушли наш велики нротосинђел Хризостом, секретар Св. Синода архимандрит Фотије и Велики Јерокирикс патријарашки Григорије, а која је са јерејем Теодором Даулигом раснрављала горње и још иеке друге теме, за које је Даулиг молио разјашњења и и заједничка претресања. Ми смо уверени, да Вас је Даулиг убедио, као што му је и комисија казала, да источна црква није никад показивала ни допуштала прозелитизма против какве цркве, а најмање против англиканске, као што то рочитије и јаче од сваке људске речи и изјаве потврђује стална и стара практика четири патијарашке цркве. Остаје само да се уради, да се и Аигликанцн на истоку клоне тог бесплодног посла. који ствара једино бездну међу вернима једие и друге цркве. Што се тиче издања и ширења св. Писма, тоје наша патријаршија, иабавивши већ штампарску машину најсавршенијег система, узела за главпу своју дужност издање св. Јеванђеља. У ту сврку ради већ годину дана специјална комиспја богослова нроФесора овдашње наше богословске школе, и ми се надамо, да ће кроз кратко време реч Божја бити раширена у много хиљада примерака међу православне Хришћане Мисијонари библијских друштава, који са св. Писмом нродају нашој браћи и друге саблажњиве књиге п говоре. кадикад против свештених обичаја иравославл>а, не обраћајући ни на што пажње у намери да шкоде религиозном осећању, наравно удаЛ )авају се од овог носла саевим. И умукнуће страсти, које се можда гасе у срцу неких између њих, али које озбиљно сметају делу мира. Друга питања, озбиљнија, раеправљана у комисији са јерејем Даулигом, одгођена су на згодније време на иристапак обе стране. А крај свему томе је, мили у Христу брате, — јачање узајамне љубави и тешње сједињење срдаца наших и срдаца нашег клира и народа, јер из срдаца пуних љубави расту плодовита дрвета мира и сагласности, опћења и јединства, хришћанске вере и наде. Умножио Бог године Вашег поштованог Преосвећенства и сачувао Вас здрава п радосна, дарујући у изоби.љу и Вама и Вашој иреосвећеној јерархији христољубивом англиканском народу Своје свете дарове.

Јерођакон Јеротеј Текнопул у својим писмима, упућеним на нас, изјављује своју безграничну захвалност на гостопримству и иажњи, којом се користи код Вас, благодарећи Вашем Нреосвећенству и преосвећеном епископу салзбершкоме. Но и ми, с наше стране, изјављујемо Вам своју захвалност за то и кроз мало времена послаћемо и другог клирика наше цркве ради образовања у оксФордском универзитету. Остајем са особитом љубављу иремилог и љубазног Високопреосвећенства љубазни у Христу брат Константин натријарх цариградски. 1899. г., 15. сеп.

Миели о проповедништву. А лудих и празних запиткивања. клони се, знајући да, се рађају свађе. А слуга Госнодњи не треба да се свађа, него да буце кротак к свима, поучљив, који ненравду може подиосити и с кротошћу ноучавати оне, који се противе: еда бих им како Бог дао иокајање за нознање истине, и да се ископају из замке ђавола, који их је уловио живе за своју вољу. 2. посл. Тим. гл. 2. ст. 28 — 26. * Што је мање у цркви тим ревноснији морамо бити (у проповедању). Немар оних који не дођу не треба да је узрок хладњењу наше ревности. Ми морамо сто увек богато поставити, да немарници из искуства науче, какву су добит проиустили, те да проповод марљивпје посећују. Св. Јован Златоуст. * Онај који учи нек се побрпне вшие за јасноћу него за лепоту својих речи. Не само у разговору са појединцима или некима, него, и то још у већем стеиену, кад народу говоримо морамо тежити да нас разумеју. Јер код разговора има сваки праводанита; а кад свп ћуте, да једног чују, кад су сви погледи на једног упрти, тада нит је у обичају нит пристојно питати о оном што ко ниЈе разумео; стога мора проиоведник помоћи поглавито онима који ћуте. Бл. Августин. -XДај Боже, да су наше опомене од користи! | Али рецимо, да они грешници успркос нашим