Српски сион

(јтр. 814. „српски сион."

опоменама остану непокорни, зато опет не треба престати добар им савет давати. Та извори извиру ма нико воде не носио, потоци жуборе ма нико не нио, реке теку ма нико воде не грабио. Тако мора и проповедник свим силама радити ма се нико не освртао. 'Га, највећи пријатељ човечанства Бог, прописао нам је као проповедницима, да не пропуштамо ништа, да не ћутимо, иа ма нас слушали или не, остали или отишли. Ако твоји слушаоци не приме семе, које си бацио и не донесе плода послушности, ипак ћеш ти добпти од Бога своју награду за твој труд, баш као да су те послунгали, јер си ти евоје учинио. Ми нисмо одговорни ако се наши слушаоци не крену, ми смо само обвезнн опоменути их. Опомињати је наша дулшост, а слушати нас, то је њихова. Ако они на наше опомене добро узраде, они ће нримити награду а не ми. Исто тако као што ће их и освета стићи кад их опоменемо па пас не послушају. Св. Јован Златоусти. * Нишга тако не користи слушаоцу као кад говорник не говори ништа велико од себе, већ сваку сумњу гордељивост од себе одбија. Св Јован Златоусти. * Од врло велике је користи за добар учин проповеди, кад проповедник не износи ништа велико, већ кад .је од сваке сумње далеко. Св. Јован Златоусти.

ЛИСТАК. Б Е Ј1 Е Ш К Е, (На дан св. Оца Николаја), као даа славе св. Николајевеке саборне цркве Карловачке, благопзволео је Његова Светост, преузвишеви господпн патрпјарх Георгије служпти св. литургију у тој цркви. Проповедао је впреч. г. протосннђел н професор Вогословије Др. Георгије ЛетиЛ. (Проновед доносимо наиред. Ур.) (Парастоо) Епархијска Конзпсторија Бачка прпредила је јучер, 11. (23.) децембра о. г., у саборној Св. Ђурђевској цркви Новосадској, годишњп парастос благоупокојепом епнскопу Бачком Гермапу ОиачиЛу. (Прото^акон Филип РадичевиБ). Јављају нам са Цегиња, да ће тамошњи протођакон г. Филип Радичевиб прославцтп 16. децембра о. г. четрде-

Б р . 50.

сетогодишњпцу своје свегатеничке службе у Митрополији Цетињској. Г. Радичевпћ је уз четирп Црногорска Митрополпта, кроз оволпки низ година, безпорочно, верно и ревно служпо, у корист свете православне цркве, а и данас још тако приљежно и иримерно служи као дворски протођакон и секретар Митрополије Цетнњске. Срећно и часно и од сада! (Похвале достојно.) Од неког времена поклања се врло велика пажња верском васпитању наших војника у сталноме кадру. Појави овој може се свакп прави пријатељ наше отаџбпне радовати. И ми од свег срца и душе благодарпмо инпцнјаторима на тој пажњи према нашој светој православној вери. Али што нас је побудпло да узмемо перо у руке, те да одамо достојну хвалу, ово је. Пре извесног времена билп смо послом у министарству војном и то око вечерње, а у очи једног великог иразника. Стојећп у оделењу г. началнпка за инжнњерски одсек, изненадили смо се, када уђе војнпк н са највећом смерношћу нрислужи кандило пред иконом св. оца Николаја. Упалпв кандило војнпк се смерно прекр сти и изиђе напоље; прпмеру његовом сљедовасмо и мп, т. ј. прекрсти смо се и Богу помолпсмо; а но том довршпсмо наше послове. Колико је на нас ово дјејствовало, реч је наша слаба да искаже то. Узданули смо п рекли смо: а за што то није по свима надлештвима тако; или загато то није тако бар у духоЕним судовпма и у свима саседавима где се правда изрпче? Зар не би на душу и срце парничара, дјејствовало упаљено кандило пред пконом п зар они не бп тада гледалп у суд као у неку освећену зграду? Ми велпмо, да би било врло корпсно и с тога молнмо надлежне за наређење, да се по свима заседањпма Дух. Судова грађанских и општинских, наместе пконе и нред овима редовно пале кандила. Молећп за ово, ми са наше стране тоило благодаримо г. Мнннстру војном, што је у зграде мпнпстарства свог унео св. иконе и наредио: да се прзд њима пале кандила у очи свакога празника као и на дане самнх празника. (Англиканци и Православље.) Одавно се опажа у англиканској црквп илеменита тежња за сједињењем или бар прпближењем православном Иетоку. Та је тежња добила свога израза и на свеанглпканском сабору пли тзв. ламбетској конференцпјп од 1897. годпне. У 86. резолуцији ирепоручује се прелатима англиканске цркве да уђу у тешње опћење са „иравославним псточним патрпјарсима, св. Синодом руским п са главннм властима разних пст. цркава са том сврхом да се дође до јаснпје саглас-