Српски сион

стр. 802.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

Проповед на св. Николу. Говорио у слборној цркви карловачкој Др. Георгије Летић, нроФесор богословије. „Ово је страшно место! Ово је кућа Божја и врата небесна!" Ове речи рекао је праотац Јаков за оно чудно место, на којем је снио лествице, где се дижу од земље до неба, по којима су анђели Божји силазили и узлазили. Ове речи треба сваки Хришћапин да изусти, када ступа у храм овај свети Јер је ово доиста страшно место! Ово је кућа Божја и врата небесна! Пре много година — у половини прошлог века — на данашњи дан, дан освећења храма овог, сијнули су зраци милости са престола Свевишњега на ово мило кесто. Оишао се Господ Саваот са висина својих небесних и уселио се у дом овај у средини вашој. Дошао је, да вам буде нрвосвештеник, да службу ЕБегову похађате, освећење и благослов од Њега примате. Дошао је, да вам буде учитељ и науку ЕБегову да обгрлите. Дошао је, да вам буде цар и зановести ЕВегове да слушате и испуњавате. У овом дому Божјем јесу врата, која једино на небо воде и кроз ко.ја јури благодат слабостима људским. У овом дому положена су наша пајвећа блага на овоме свету; овде су смештене и све наде наше. Овде је све велико, све страшно и све чудновато! Благо народима под сунцем, кад имају код себе место таково! Благо опима, који имају код себе Цара Свемогућег, Учитеља Свезнајућег, Првосвештеника Свемилостивог Оца и човекољупца Сведоброга. Па зар иеје за ову парохију зпамеиит онај дан, када је толику милост од неба добила. Зар неје данас слава велика, кад елавимо дан тај, освећење храма овог? Благодарисмо ево Доброти Божјој, нрослависмо и преузносиемо Свемогућство и Премудрост ГБегову, номолисмо се Сведржитељу, да нам никад пе ускрати љубави Своје неизмерне, призвасмо заштит-

ннка овог храма, светог оца Николаја, да нас и од сад заступа. Али то још неје доста. Треба да се поучимо. Уеномену овог дана треба да разумемо. У низу годишњих нразника, који се. као књига ненрестано ио реду прелиставају и износе пред верпе ради сећања и поуке њихове, — овај ддп је знаменит листак, који нам пружа мајка Црква, да га сви ми прочитамо на данашњи дан. Добра ова мајка са данашњом славом хоће да поучи парохијане и све овде присутне I. шта нам вреде храмови Божји и II. шта смо дужни чинити према храмовима овим. Прочитајмо листак овај, саслушајмо речи брижне мајке и до дна срца нашег урежимо! I. Љубезни Хришћани! Храмови Божји од велике су среће и благослова по род људски. Храм Божји јесте небо у маломе, које се на земљу спушта, да човека са собом подигне. У њему долазимо у додир са Госиодом Саваотом, окруженим невидљиво са анђели. Свудаприсутпи Неограничени Госнод ради пас ограпичених бира Себи место, где Му нарочито треба приступати. У њему врши Он своје спасоносно дело као а.) Нрвосвештепик, као б.) Учитељ и в.) Цар Наш. а.) Као Првосвештеник дели нам благодат са овога места и освећује нас. Као што сунце озарава свет, тако из ове зграде сипа благодат на сав град наш, па личности и на ствари: на домове, њиве, ноља, винограде наше. Када се роди човек јадник, да се бори са грехом и паклом ходећи узаном стазом врлине посред нонора греховног, доносе нејако одојче нре свега овамо. Добра и брижна мајка Црква дочекује чедо раширеним рукама, узима га у наручје своје, нере га у светој куици крштења од ироклетог прародитељског насљедства, које као бољетица тешка душу притискује и меће га у света и спасоносна недра своја. Тако опрано водом и Духом дете своје, које је сада беље и од суица, Црква Христова миром светим помазује. Дарива га са седам дарова и девет плодова Духа