Српски сион

( Ј тр . 846.

ериски сион. к

Н р . 52

СЕТИМО СЕ ШКОЛСКОГ „ФОНДА СВ. САВЕ" Хс—о о о б бо о б"б"б ""V Као прилог Фонду Св. Саве примили смо од велеможног господина Милана НгпсолајевиЛа, саветника кр. зем. владе у Загребу 10 фор. и предали их управи срп. нар.-дрквефондова. Хвала племенитом нриложнику!

ЧИТУЉА

| Јереј Петар Мирковић

' Дана 1/13. децембра о. г. иреминуо је у ЈГоври тамошњи дугогодишњи свештеник јереј Петар Мпрковић. Покојник се родио у СентАндреји 3 јниуара 1817. Гимназијске науке је учпо у Будиму и Пожуну, а исаит зрелости је иоложио у Кечиемету, већ као ондашњи свештеник при грчкој ошптини 1862. Богословију је свршно у Вршцу. По свршеним богословским наукама бивао је учитељем на разним местим^, све до свога рукоположења, а године 1848/49 и оиштинским бележником у Слатини (Славонији). Руконоложен буде за ђакона и пресвитера 1855. године од блаженоуиок. енископа Будимског Арсенија Стојковића. Свештеничко службовање је отпочео у Острогону, где је обављао и катихетскс дужности на ондашњој гимназији од 1856 — 1861, затим у Кечкемету од 1861 — 1864, у Шумберку 1864—1883 и напослетку буде изабран у Ловри 10. октобра 1883 за пароха где је п био свештеником све до своје смрти. Одликован беше црвеним појасом од блаженоуп. Арсенија Стојковића још на првој својој парохији у Осгрогону. Оставио је иза себе једну удомљену кћер. Тело покојниково је сахрањено 3/15. децембра о. г. Св. литургију је служио Александер Павловић нарох Срп-Ковински, затим је одржано опело, на коме је чинодјејствовао Белимир Недељковић окр. иротопресвитер Будимски уз асистенцију Алек. Павловића пароха Срн-Ковпнског, Јована Бешлића адм. парохије Чипске и Доситеја Поповића дворског јерођакона из Сент-Андреје. У цркви се опростио са покојником г. окр. иротопрезвитер Будимски, говорећи о ништавости тела и бесмртности душе човечје, који је говор проузроковао многим при-

сутним нарохијанима сузне очи. На опело је дошло и велико и мало, да ода последњу пошту своме многогодишњем и заслужноме свештенику, кога иначе многи у народу и зваше „деда нопа". Покојник је био један од најстаријих свештеника у т Будимској епархији, који је верно служио Богу и учитељевао народу пуне 43 године. Беше стављен у последње време, због крај ње изнемоглости, у отање мира, али не дочека да ужива мира иа овоме грешноме свету, јер га ираведни и неумитни Судија позва к' себи у вечити мир. Вечан му сиомен међу живима. Д. П.

Нове књиге. Кагпепо ргосезиа1ло ргаго. Систематски обрадио Др. Никола Огорелица замсник кр. државног одветника у Загребу. Од толиких Срба правника, адвоката, судских и других чиновника, не само у Троједнпцп него и Угарској — и ако се по који, мање а и више, истакне над другима као „добар јурпста" — научењака књижевника на пољу правном веома, веома мало. На пољу медецине тако исто. Таман да завапијемо са песником: Ој соколи, соколи, што сте тако ретки! Један соко се одавна појавио у правничком листу „МјеБесшки 1 '. Полетао је, па се видело, е мисли високо. Чврста воља, истрајан рад, племенита амбиција и љубав према науци, високо га и понела. П он данас стоји, ваистину, високо у колу добрих јуриста —. Дело његово је обсежно, од 57. табака велике осмине. А да је валЈано и заиста систематски обрађено, за то нам јамчи кр. земал.ска влада, чијкм трошком и накладом је издано Мн ову појаву као радосну региетрујемо. А евала г. дру Николи Огорелици\. Поотанак и развитак српске прквено-народне автономије Исторично расветлио Протојереј Димитрије Рувпрац. Српска Манастирска Штампарија у Карловцима. Стр. 286. цена 1. круна и 60. нотура. Ради уважења. Поштоване претплатнике, који нам дугују претплату — било за ову, било за прошле године —, тако ието и елавне црквене општине, које дугују за уврштене стечајеве и оглаее, молимо, да нам дуг евој подмире до конца ове године. Администрација „Српскога Сиона".