Српски сион

С тр . 834.

„СРПСКИ СИОН".

Б р . 52.

жићном радошћу, слави и хвали владику душа наших, Сина Божјега, који јс грехе наше изнео на телу своме на дрво, да за грехе умремо и за правду живпмо; којега се раном изцелисмо. Данас умови ваши прекидају мисли обичне, те збрајају неизбројене. даровс, прегледају непрегледана добра, мере неизмерене благодети, којимаје Господ Исус Христос науком своје љубави, правде и истине, а кроз свету Цркву своју, даривао човештво, да му трају док га трајало буде. Данас сте сви задовољни, јер се сунчате на топлоти неисцрпне очинске љубави Божје, која греје све. Данас сте радосни сви, јер знате и осећате, да је Господ отац свију вас; да је Црква Његова Сина добра мати свима вама, да је свето Јеванђеље Христове науке свима вама отворено, да су добра Христова свима вама понуђена, да сви можете постати дионицима и наследницима царства Христова, јер да свима вама, љубазна децо моја, Христос се роди. Свима вама и поздрављам Божићну радост: Христос се роди — ваистину роди! А Господу Богу, једном у Пресветој Тројици, крепости живота мога и штиту моме, у којега се поуздава срцс моје и који ми помаже, приносим дух скрушен и срце скрушено, и припадам славом, благодаренијем и поклоненијем бескрајној милости Његовој, којом ме је удостојити благоизволео, да вам, љубазна децо моја и мили народе мој, у архипастирској љубави могу и десети пут поздравити Божићну радост. У поздраву овом осећам, да ми се спаја радост душе моје с радошћу душе ваше, а у љубазном сусретају срца ми Архипастирскога са веселим срцем народа мога, у Божићној нам радости заједничкој. Са поздравом и овим, као и сваке од прошлих година, спајао сам и слао вам поуке Архипастирске, јер ми је то увек била драга прилика, да вам из душе своје изнесем и са срца свога скинем мисао, реч и жељу, која се непрестано рађа у бризи и старању моме за све вас, чије су душе моме Архипастирству Богом поверене. Сваком том приликом хитао сам, да вам дадем какав духовни дар за ваше утврђење; да вам у очинској љубави предочим потребе спасењу вашем нужне; да вам на срце метнем све што слава свете наше цркве од вас тражи, шта дугујете њој и како ћете се одужити светој и- спасоносној вери праотаца својих; да вас упозорим на све што вам напредовању личном и што нам напретку општем смета и штете наноси; који су вам путеви од зла и погибели, а којим стазама да ходите, како би циљу свакога добра достигли. Учио сам вас и световао вас, л.убазна децо моја, како је мени очинска архипастирска љубав, према деци и увек љубљеном народу моме, то најлепше казивала. Ништа по себи, а све то по љубави и благодати Архипастирства мога писао сам вама, старајући се једнако, да вам пишем за опште ваше спасење. Све то чинио сам у служби имена Божјега, све за славу свете нам вере и цркве православне, све за срећу милога ми народа и напредак лепога нам имена српскога. Све за све вас; како би били и ви као живо камење у кући духовној садашњице боље и будућности нам најлепше; како би били увек народ добитка, над којим Господ шири милост своју. Учио сам вас, да верујете у Бога, јер без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бога и да плаћа онима који Га траже. Учио сам вас, да се надате у Бога, јер благо човеку, који се у Бога узда; јер ко се узда у Бога, он је као гора Сион, не помешта се, него остаје до века. Учио сам вас, да љубите Господа Бога свога свим срцем својим и свом