Српски сион

стр. 8в6.

душом својом и свом мишљу својом, јер Он је најпре показао љубав к' нама, а да је ово љубав Божја, да заповести Његове држимо. Учио сам вас, да љубите бдижњега свога, као сама себе, јер кад је Бог показао љубав к' нама, и ми смо дужни љубити један другога, и акО имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји и љубав Његова је савршена у нама. Учио сам вас, да увек дајете цару царево, да у непоколебивој верности прсмилостивом нам Цару и Краљу Францу-Јосифу Првол , да у непромењљивој оданости превишњем Престолу Његову, и у искреној љубави драгој нам домовини, будете увек достојни потомци својих славннх и прослављених отаца, дедова, и прадедова. Учио сам вас, да слушате и да се покоравате наставницима вашима, јер се они старају за душе ваше и за земаљски напредак ваш; да будете покорни свакој власти човечјој Господа ради, јер тако је воља Божја, да добрим делима задржавате незнање безумних људи. Учио сам вас, да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум, а у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, а у побожности братољубље, а у братол^убљу љубав, јер чинећи ово, не ћете погрешити никада. А пре свега да имате непрестану љубав међу собом, јер љубав покрива мноштво грехова, јер љубав не чини зла ближњему. Учио сам вас, да чините добро и да вам се добро чинити не досади, јер да је слава и част и мир свакоме који чини добро, и да вам нико наудити не може, ако узидете за добром. А да се чувате од телесних жеља, које војују на душу. Да не грешите, да не враћате зла за зло, ни псовке за псовку; да се не угледате на зло него на добро, јер који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога. Учио сам вас, да се чувате људи зле воље и злих мисли, који лове измишљеним речима, и који не дрхћу хулећи наславу; да се чувате лажних учитеља и њихових нечистота, којима хуле на истину; да одбацујете лаж и говорите истину сваки са својим ближњим, јер смо уди један другом. Учио сам вас, да вам куће и породице буду углед побожности и сваке врлине и добродетељи хришћанске: љубави и мира, слоге и споразума, чистоте и реда, истрајне вредноће и разумне штедње, старачке мудрости и младићке стидљивости, послушности према старијима и старања о млађима. Учио сам вас, да се у кућама и породицама вашим чуваЈу и негују свети прописи црквени, мили и лепи обичаји, и црквени православни и српски народни; да се у њима пева слатка песма црквена и разлеже мила песма српскога поноса; да се у њима никад не гаси огњиште љубави за веру и цркву православну, а на њему увек да горе огањ свести српске и љубави за опште нам добро. Учио сам вас, да у општинама заједничке послове ваше, и црквене и школске, сређујете и свршујете у љубави и мирном споразумевању, у братском договору и мудром размишљању, излазећи један другоме на сусрет и сложно тежећи ономе, што је најчастније и најбоље и најкорисније за напредак општинској вам бризи поверене цркве и школе. Не мање учио сам вас, љубазна децо моја, и не једаред, какви да будете и како да радите и у најважнијим црквено-народним општим пословима нашим. Ако је — а ја велим да јесте — веома и одлучно потребна љубав и добро располож^ње међу онима, којима је заједнички посао поверен, а свију њих л^убав и добро расположење према самом послу том; не могу ни данас ту љубав и добро расположење да вам довољно не прегторучим и на срце не метнем, нарочито у пословима, који се тичу целе наше цркве и народа. Са највећим болом забринуте ми душе Патријарашке и данас те морам