Српски сион

8р. 2.

„СРПСКИ СИОН.*

Стр, 19.

Мир се налази у испуњавању заповеди Божјих и закона земаљских, у правилно схваћеном животу и задовољству са својим позивом, у поштеном и смишљеном раду кад се поступци наши са нашом савести слажу. Тим путем потражимо мира и морамо га поуздано наћи. Уз то човек не сме никад прецењивати себе, приписавати себи заслуге и својства којих нема, па ће бити задовољнији са собом и са својим стањем, а задовољство је већ по себи први услов мира. Зависти, мржњи, и сличним страетима у себи морамо нодрезати крила, јер нам оне стварају вечите немире, који воде сигурноме греху, а грех опет још већем немиру. Миран живот је обележје рајско и сигурно пристаниште среће и напретка, а где то овлада, ту је Међу људима добра воља, јер нико никог мрзити ни вређати неће. Добра воља само добра ствара — љубаЕ сеје, а жање признање; где је добра воља, ту су чисте душе, чела ведра, срца задовољна везана знамењима неба: слогом и јединством ! А буде ли нуждан савет или поправка, извешће их лепа и блага реч, буде ли облака туге и бола, разагнаће га ведрина братског саучешћа. Добра воља све је кадра, јер са свакпм зло и добро дели. Па славите Бога на висини, љубљена духовна децо моја, и закићени гранчицом мира подржавајте добру вољу међу собом, па ћете тако не само достојно отпојати песму славопојну, него ћете бити мили Богу и Божићу, цркви својој на славу, светлој круни земље Господару на утеху, домовини на радост, а на корист и понос српском роду своме. А поносиће се народ п народна историја с вама, ако, поред осталих врлина хришћанских, будете трајно и од срца љубилп, чували и неговали веру, језик и име своје, ова наша три најјача и најпоузданија града, која још до данас нико задобити, нико освојити кадар био није. А није их нико ни задобити ни освојити могао стога, што су кључеви од тих градова лежалп п хранили се, па п данас леже и хране — у срцима побожнога и родољубивог народа нашег. Па тако то треба да и остане, док је

неба и сунца на небу, док је срца у грудима српско-православним. У нади да ћете ове моје речи, поуку и напомену моју, примити и иресадити у срце и душу вашу, поздрављаи вам празник Рождества Христова, свето Богојавлење, као и празник првог просветитеља српског Светога Саве, са најтоплијом молитвом Архијерејском : да заложенп чесницом Божићном, а пошкропљени и причешћени светињом Јорданском, дочекате у новој години обилан благослов Бога свемогућег и на дому и у пољу, а радост и утеху од подмлатка свога — узданице наше. Амин. У Темишвару на Рождество Христово 1899. Гореиоменути смирени Еиискои Никанор с. р.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Разделење царетва Соломонова.* (Темат из библијске историје) — Радослав М. Грујиб Око 1110-те године, до Р. Хр., добила је политичка управа у израиљском народу нови облпк. До то доба у тога народа не беше чврсте власти. Период пред овим, т. з. период судија, бпо је управо период безвлађа, те је израиљски народ за то време претрпео силне поразе од политички много јачих суседа, код којих беше сва власт концентрисана у лпцу цара-монарха. С тога израил>ски народ затражи од последњег свог судије, пророка Самуила, да му постави по примеру околних народа цара, не би ли му се тиме какогод стање побољшало. По Божјем одобрењу ностави му Самуило Богом изабраног цара, те сав народ ступи сада и у једну политичку заједницу под чврстом управом царском. И доиста, в.ећ одмах за првих царева указа се благотворни утецај ове ново организоване монархије, како на спољашњп поли* Ири ввради овога темата служио оам се осим Св. Писма још и овим делима: Е\уа1Д, 6е8ећ1сћ1;е Деа Уо1кеа 1бгае1, св. Ш. ЛоиуиихЋ, Библеискаа исторЈл при свЉтб новђвшихЋ изсл$дованш и открвши. Ветхш зав^та, св. II., У1§огоих, В!с1!оппа1ге <1е 1а ВЊ1е, св. IV., Еоћег1 Ки1зе1, ВЉе1кип(1е, I. део: Баз а11е Те«1атеп1; и Херасковк, Обозр'ћте истор1н книгђ ветхаго завФта.