Српски сион

С тр . 50.

„СРПСКИ СИОН.«

Б р . 4

тога часа постаје најзнаменитије место у светској повесници, јер је писано: „и ти Еидлнли 31МЛ1 18Д0ВЛ, НИЧИЛ1ЖЈ Л»НћШТи еси во владк1ка;(х 18довк1хх, изх тевс ко измдстх вождћ, не који помоћу своје оружане војске осваја државе и властп својој покорава, већ иж« оупасстх икди л ! оа Исраила ." (Мат. 2. 6.). 0 дивнога чуда! Бог на земљи, Бог у облику човека! Бог у телу нејаког младенца! Бог човечијој власти подчишен ! Боже мој! како је неисказана љубав Твоја према овом грешном свету! Како је велика љубав Твоја према човеку, том неблагодарном створењу твоме, да си пзволео и сам постати створењем, да си божанску природу своју подвргао природним законима, које си Ти сам установио, примивши на себе Тело човечије, да у њему пострадаш и да умреш смрћу мученичком, само зато, да нас спасеш т. ј. да задовољиш за нас правду вечну, — да нас од греха очистиш, да нас избавиш од смрти и власти ђавола, да нас на ново сајединиш с Богом, — да просветиш наш разум, који је грехом помрачен, да исправиш нашу вољу, која је већма наклоњена на грех и да је поучиш добрим делима и да нам дарујеш живот вечни као што си казао: ,,таки> возлкови Еогх /иирх, гакш и смнд своего единородилго далх естк, да всакк в -крбли вонк, не погивиетх, но нлмтв, живота в'кчнкш." (Јов. 3. 16.). Та божанска љубав обасјала је зрацима необичне светлости оне знамените ноћи из маленога вертепа овај свет; у Витлејему заблистала је светлост Онога, „чије видело у шами свешли, св^ктх истиННК1И, иже просв'кцЈаетх вслкаго чмов'кка грлд$фаго ва лнрх." (Јов. 1. 9.). Ова је светлосш светлила Мојсију из купине у пламену огњеном, ова свшлост била је путево^а у облику облака огњенога народу Израиљском у пустињи, ова је трептала у светлим зрацима звезде над Витлејемом и показала пут источним мудрацима; ова се распростирала на гори Таворској о Преображењу Христовом; ова је испунила сјајем гроб Христов после Васкрсења; ова се појавила Савлу

на путу у Дамаск; ова се указивала свагда мученицима у самртним мукама њиховима; ова се указала у облику крста цару Константину; ова светли и нама, верним последоваоцима божанске науке Христове, свагда, када испуњавамо свету Вољу ЕБегову. Дуго, предуго је морало чекати човештво, да му сијне светлост његова ослобо^ења од ропства и спасења. Вековн су пролазили, а бедно стање рода људског, које је падом прародитеља наших почело и све жалосније бивало, никако да се поправи, јер човек, тај неблагодарни створ Божји, све се већма удаљавао од свога Створитеља. Блудећи у тами и заборављајући све то већма на истинитога Бога, клањао се сунцу п месецу, звездама и животињама, обожавао је природу, шта више и сама људска створења, која су била исто тако грешна и пуна порока и страсти, као што је и сам био. Разни преступи, злоба и пакост, насиље и неправда одомаћише се врло јако, једпом речи, грех одузе све, те отровавши и душу и тело човечије, овлада свим светом, држећи у тешким оковима покварености цео род људски. Па не само незнабошци, већ ни Богом изабрани народ јеврејски не мога се очувати у чистоћи својој, нити остаде веран јединоме Богу своме. Поред толиких опомена, којима их је Бог преко пророка и изабраника својих опомињао; поред толиких видљивих знакова великих Божјих чудеса, ипак је често заборављао на Бога свога, и заведен страшћу, клањаше се у слепилу свом идолима, којима и жртве принашаше. Но милосрдни отац небески, који је из превелике љубави своје створио овај свет, није оставио човека, да у очајању п греху са свим пропадне, него се и опет смиловао, те када су страдања људска достигла врхунац; када је грех савладао цео род људски и када је смрт, пропаст душе, свој мрачни покров распрострла по свој земљи, тада се појави светлост, да разгони таму и сатре власт ђавола,тада се роди Искушшељ и Спаситељ давно ишчекивани Месија, — као што