Српски сион

„СРПСКИ сион. а

Стр, 79.

баве у Капштату све што треба за грађење и опремање ковачнице. Узегае једиога ковача да их учи и енегричне калуђерице научпше од њега ковачки занат. Оне пођоше и даље. Видећн, да се ковачки посао добро плаћа код Енглеза и Бура, оне саградише потпуну ковачницу са зиданим дпмњаком, наместе добре мехове, снабдеју се свиме што треба и тако се удесе, као манастир женских ковача. Ко онуда пролази, тај впдц думне у њпховом угасптом оделу, како копају, ору и коње поткпвају. У свој околини познате су калуђерице ковачи у манастиру св. Домпника, као особито веште у занату. (Нови новци од 5 круна.) У Бечкој ковнпци новаца израђени су први комади од пет круна, који су само нззнатно већи од сребрних форината. Форинта је дебела 29 милиметара, а нови комади од пет круна 36 мплиметара. Лице носи слику цара п краља Фрање Јосифа са натнисом: Ггапс. Јоз. I. В. Сг. 1шр. Аивћ\ Еех Воћ. Оа1. III. ек. е1; Ар. Кех Нип^. Слпка на наличју приказује аустријског државног орла, окружена са пет царских круна, ко.је спаја међусобно ловоров венац. Орао носи натпис: ^шпдие согоиае, а пспод њега означена годпна ковања 1900., а са обадве стране године скраћена ознака 5 Сог. Те круне ставпће се у промет истом концем марта. (Укидаве новинских биљега.) У финанцијском одбору угарскога сабора изјавио је кр. угарски министар финанција, да је зготовљен већ законски предлог о укидању новинскпх биљега, тако псто и о укндању биљеговне таксе за новинске огласе и за календаре. (Ноза година и нов век на западу.) За једну половину Хришћана XIX. је век отпшао у архпЕу вечности, а наместо њега ступио је нови — XX. век. Без обзира на то, што се такав рачун противи аритметици, која почпње нову десетину не са 10, већ са 11, према томе и нови век не са 100, већ са 101, објавили су папа, глава рпмокатоличког, и немачки цар, глава протестантског света, почетак XX. века, и заиста -се и у Риму п у Берлину са највећом помпом прославило то наступање новог века Наравно, папа је бно на челу те нрославе, јер он не напушта мнсли о старешпнству своме над чита впм светом. II мп сад жнвимо у XIX. веку, а западна је Јевропа ступила у XX. И тако нас сад делн од западног света не само календарска разлика од 12 односно 13 дана, већ чптаво столеће!! (Јубилејна година.) Још на Спасов-дан прошле године издао је папа Лав XII. булу, којом је објавио јубилејну годину ради настуиања новог века.

Та је јубилејна годпна пмала почети уочи Божића 1899., па трајати до уочи Божића 1900. године. Обичај јубшгејнкх годпна је библијског порекла: код Јевреја се празновао јубилеј сваких 50 година; но стогодпшњи јубилеји су чисто римског и према томе језичничког иорекла (1шИ 8аеси1аге§). Овај је обичај римскн, као и многп други, задржан од римских папа. Први случај таког празновања, исторпјски засведочен, спада у време папе Бонпфација УШ., кад је он 1300. године установио правилно празновање јубилејне године сваких 100 година. Пошто је јубилеј имао огроман успех, од то доба ннје ни престајао. Само празновање је особнто свечано, а саетоји се у свечаном отварању тако званнх „св. двари" у храму св. Нетра, које су зазидане од једног јубилеја до другог, кад је само слободно пролазити кроз њих. Италпјанска је влада предузела све мере, да се мир одржи. То јој је и пошло за руком. И тако је прошао почетак јубилејне године Лава ХП1. у потпуном миру и спокојству. (Кардинал Јакобини). Папа је изгубио једног од својпх првих доглавника, у кога Је и цела Италнја полагала велике наде, јер је бпо познат као чист опортуниста. У Риму је умро 20. јануара (1. фебруара), пре подне, кардинал Даменико Мариа Јакобини, једини Римљанпп, који је седпо у „св. збору," и кога су Рпмљани ради тога звали „својпм кардиналом". Не само у Риму, у народу већ н на двору, нмао је много прпјатеља, јер је знао традицнје двора довести у склад с црквеним пнтересима, те су га ради тога и највпше желелн да виде као будућега папу. Покојник се је родио 1837. г. у Риму и служио је у разним звањима Ватиканским до године 1891., кад је био именован нунцијем у Лисабону. Папа га је у коизисторији од 22. јуна 1896. именовао кардиналом, а тек пре два месеца својим генералним викаром. Боловао је на бубрезима Он је 132 кардинал, који је умро за нонтификата папе Лава ХШ.

Нове књиге. Погледи на припрему и васпитаве овештеничких кандидата. Савремена богословска раснрава, намењена свнма српским родољубима, а нарочито служптељима српске православне цркве. Од Архимандрита Илариона С. ВесиЛа , професора Богословије. Београд. Милош Велики — Штаипарија Бојовпћа и Мићића 1900. Цена 60 пара дин. Стр. 59. — Садржина књиге: Претходна напомена. I Важност васпитне стране у припреми свештеничкпх