Српски сион

С тр . 82.

„СРПСКИ СИОВ."

Б р. 6

Спаљивање остало је код свију споменутих народа све дотле, докле свјетлост Христове науке не бијаше допрла до њих свјетлост Христове науке, која је почела и тијело човјека цијенити. 13 Не треба, наравно, заборавити тога, да је начин спаљивања у стара времена био несавршен и да су тијело спаљивали на ломачи, као што је и данас у Индији, 14 док у наше вријеме имадемо посебно за ту сврху начињене пећи, као што је н. пр. пећ РоШ'а 15 у Милану и Уешт'а. 16 У новије доба поред закопавања и спаљивање налазимо у Италији, 17 Њемачкој, 18 Сједињеним државама, 19 Јапану, 20 Француској, 21 Енглеској, 28 Шведској, 23 Данској 24 и Аргептини. 25 У свијем мјестима сноме нутих држава, гдје се налазе пећи за спаљивање (крематорија), ту су уједно и читава друштва, 26 која пропагирају своје идеје и већ постоји читава литература, која води борбу против закопавања. Што се тиче православног Истока, то благодарећи духу хришћанском, који дубоко лежи у срцу православних народа, идеја снаљивања мртвих није нашла одзива, ма да су присташе спаљивања и тамо ширшш своје идеје. Руека, 27 грчка, 28 румунска и српска 18 ЗсћгшсН. Схе 1<е'ећептегћгеппип» а1ч гаНопе11з1е ВезкаМип^загЈ. 8. 20. „МИ Лег ЕЈр^ићпш^ (1е5 Сћг181еп1ћитз 1т Аћеп^ПапДе уег8сћ\уап(1 аисћ пасћ ип<1 пасћ Дег 6ећгаисћ Зег Вегсћепуегћгеппипе;.'' 14 Х ^ПерткГв С опу. \ј. В. XIX. р. 512. 13 ЗсћтШ 1. с., на крају књиге. 18 Рпп. Ба сгбтаИоп еп 1(аПе е1 а 1' &4гапсгег, МПап. 1885. На крају књиге имаде „аррр.геЛ Уегпг'." 17 У Итадији постоји 21 пећ за спаљизање. Егапске. Ве§гаћп18» о<1ег Ееиег-ВезкаМип^. 1892. стр. 3. 18 У Њемачкој 4 пећи. Егрпске. 1. с. т>. С. 19 У Сједињеним Државама 12 пећи. 1ћ. стр. 3. 20 У самом Токдју 6 пећи. II). 21 У Парму је^на пећ. 1ћ. 22 У Волингу код Лондоаа једаа пећ. 1ћ. 23 У Штокхолму једна пећ. 11>јс!. У Копенхагену једна пећ. 1ћк1. 25 У Аргентини сдаљују све, који су умрли од епидемијских болеети и остатке ијесова из анатомијских лабораторија. П зг Д . 26 У сам«ј Италији постојало је 1885. г. 31 друштво. РПп Е. с. р. 61. 27 Ево како говори Р1п1 о резултатима пропаганде у Русији: ,В1ел ^ие 1а Сотт1881оп 1г1е1паиопа1е аН аи?81 ве8 гергезепопЈз еп Ки5«1е, поив (1етоп8 серепЗап!; (1ес1агег цие сеЦе уа81е г ^ чјгоп п'а рот! вић! 1' гпЛиепсе (1е 1а ргора^апЗе асМуе ди'оп а 1еп1е З'у Шге. Ти. с. р. 120. Сличне агитације не могу имати утјецаја код народа, код кога

држава остадоше до дапас вијерне духу Христове Цркве. Сада да видимо зле и добре стране како закопавања тако и спаљивања, па ћемо лако ријешити питање, које је боље. Без сумње ваља признати, да је на извјесним мјестима и у извјесним нриликама закопавање мртвих штетно са здравственог гледишта. Особито се то мора нризнати, да је тако у великим градовима, гдје је због недостатка простора земљиште гробља засићено сагњилим продуктима, те се за то квари зрак и вода, коју за пиће употребљавамо. Ту закоиавање бива још штетније у вријеме епидемијских болести. У осталом не треба у томе нретјеривати, јер досада није бар ни један случај познат, да би у гробљу поникла каква болест и да би се из њега ширила, о чему нас увјеравају, поред осталих, и приврженици спаљивања: Франке 29 и Вагински 30 Присташе спаљивања тврде, да кад би се увело свуда спаљивање, да би се избјегла иојава закопавања привидпо умрлих (ЗсћешћзсИеп) т. ј. живих људи. Но лијепо одговара на то споменути заштитник спаљивања Уа§шзку овим ријечима: „Мап 1оћ1 (Зег Бешћепуегћгеппип^ пасћ, (Јазз 81е 81сћег уог с1еш ћећепсПдђе^гаћеп зсћСЉе. N1111 а11егс1т§з! \уег 1ећепсН§ уегћгапп! шг(1, капп шсћ! 1ећешћ§ ће§гаћеп је љубав према вјери и духу свеге пррвославре Цркве не само дубока корјена ухватила, него он ту љубав и вјеру и међу дру1има шири. Ту црту руског народа лијепо карактерише Чељцов у свом дјелу „Церковв Королевства Сербскаго" овако : „Дружба сђ Р оссјси не можетт. ограничиватвсл однои лишв политичвскои еторонои: она неизб^жно вл1аетЂ и на церковнвм собБГг1а, на положен1е вђ стран® мбстнои церкви и духовенства (примЉргв: возбужденје вниматн у ФранцузовЂ кђ религшзнвшЂ вопросамЂ и уважетл кђ духовенству вел г Вдств1и франко русскихђ торжествЂ)". Стр. 194. 28 За Грчку говори Р1ш овако: „(}иап4 а 1а Сгбсе, поиа п'ауопз П1 ^аНв 111 (1осишеп18 фП ри!88еп1; поив 1II(11111-е а сго1ге а 1' егесИо!! ргосћа!пе Ле 4етр1ез сгета101ге8 Лапз се рау8, раз шеле (1апз 1е8 сеп1г^8 1ев р1из реирив е1 с1уШаеа." Б. с. р. 120. 29 Мб^Нсћкеи е!пег ^евипсШеННсћеп ВсћжП^ип^ с1ег ЕећепЗеп Дигсћ ЕпеДћоГе 181: оћпе Ега^е п!сћ1; (1игсћапд аив^евсМоћзеп, \уепп в1е аисћ 1ап§;е П1сћ4 111 (1ет ХЈт&пјге ћез1ећ(;, а1з (Пез Мћег ап^епоттеп \уиг(1е ипд је(;24 посћ МзтееПеп ћећаир4е1 \у1г(1. и 1. с. р. 6. 30 „ . . . аћег 1сћ *У1еЛегћо1е, е8 181 ке1п ЕаП ћекапп!;, с1зг (Пгек! ћеу?е181;. <1'138 (Пе К|гс1|ћо1'е (1ег (Пе ((ЈцеПо уоп Ер1(1ет1еп §е\уог<1еп 81пс1. Е. с. р. 15.