Српски сион

бр. 6

С тр, 88.

■ууег(1еп. 1сћ шеЈзз аћег шсМ, оћ (Јаз Ипе апдепећтег веЈп 8о11, а1з с1ав Апс1еге. к31 Али осим тога спаљивање има злих страпа Не треба заборавити, да знаше о доиеторијском времепу, о коме немамо никаквих података, црпемо из истраживања скелета и лубања, које налазимо закопане у земљи, чега би, разумије се, лишени били, да је посвуда било спаљивање мртвих. ТТТта би ми данас знали о Египћанима, да је код н>кх било мјесто балзамовања спаљивање ? Криминалисте не могу такођер пристати на спаљивање, јер често бива, да се породи сумња, да н. нр. неко лице није умрло природном смрћу, па га треба ископати и истражити прави узрок смрти. 3 ' 2 Бивало је случајева, да је ископавање (ексхумација) имало врло важних резултата. И с Финанцијалне стране немогуће је препоручити спаљивање, јер оно захтијева великог материјалног трошка, чега код закопавања нема. 33 Из ових кратких потеза види се, да закопавање мртвих има више добрих страна него ли спаљивање Дакако, да је закоиавање у земљу опасно у приликама, које смо прије споменули, али то нам не даје права захтијевати, да се спаљивање свуда уведе. Такова нитања, као што је ово, тешко је ријешити, јер она засијецају не само у материјалну, него и у духовну културу народа. Што се тиче зле стране закопавања, коју смо споменули, и на коју показују присташе спаљивања, ми држимо, да ће природним наукама с временом цоћи за руком, да епријече те зле стране, па онда и за то не ћемо требати спаљивања, него ћемо имати закопавање, али усавршено закопавање. Таких покушаја већ има. 34 Ми смо разгледали спаљивање и закопавање са хигијенског, научпог, јуридичког и Финанцијалног гледишта и видјели смо, да је закопавање миого бољи начин. Сада 81 Ш<3. стр. 28. 32 Глпвептапп. ЈЈвћгћисћ (1, МогаНћео)о§1в. 8. 490. 83 Питајући недавно једног руског богослова, како он мисли о томе питању, добих одговор: „Побједа је на страни оног начина, који је материјално погоднији, а то је ваконавање, јер док спаљивање захтјева материјал, земља сама спаљује тијело." * 4 Еекег. 1, с. р. 181.

ћемо пак видјети, да ли се може одобрити снаљивање са хришћанско-религијозног гледишта. Ми држимо, да се не може. Нама, као Хришћанима, треба да је Господ Исус Христос узор у свему, а Христос је био законан у земљу, а не спаљен, па тако треба и ми да иоступамо. Тако је радила древна Дрква хришћанска, на смо и ми тако дужни радити, док се држимо синовима св. Цркве Христове. ЈГијепо каже хришћански апологета Минуције Феликс (I 210.) 35 : „Кес, и1 сгесПЦз, и11ит с1атпит берићигае Итетиз, еес1 уе!егет е! теНогет сопбие{.и<Зтет ћитапсН ггедиепШтив." 36 Присташе спаљивања говоре додуше, желећи умирити религијозно чуство противника, да они спаљивањем не теже искључити религијозних обреда и обичаја, који бивају при закопавању, 37 али се свакако из њихових планова види, да они теже за тијем, да ослабе, а са временом мало по мало и униште свако религијозно чуство, па и саму вјеру. 38 У осталом, када нам сами присташе спаљивања и не би одавали својих планова, ми би их опет лако могли видјети, осим ако не би као пизанска Уегдо§гтза затварали очи пред оним, што је око нас. Све те и друге томе налик тежње јесу продукат материјалистичког духа, 39 који је дубоко проникао у културу запада. 35 Филарета. Истор. учеше о6ђ отцахг церкви. Стр. 52., примј. 36. 38 Мј^пе. Ра4го1. сиг. сотр1. III. 8. Ба4. Магс1 Мтиси Ре11с18 „Оскатгав". С. 34., р. 347. 87 8с1шн<34 говори у споменутом дјелу на страни 38. овако: „Ап Дет 1игсћПсћеп Ве»1еЦ ип<1 а11ет тоаз с1агит ипс! Загап ћап §1, 8о11 уоп <1еп Уеге1пеп аив Дигсћаиз тсћ1з §еап<1ег1 \уег<1еп. и 38 8сћтШ у истом свом дјелу мало даље (стр. 38.) наставља овако: 1) 1 е Уег8сћ1е<1епће11; гтеЈвећеп <1ег је1г:1доп Ве81аиип§8\уе18е ип<1 Лег кшиНјЈеп ао11 а1зо етиј* <1агт ћез1ећеп, Завз <1ег Ее1сћпат а1аМ <1ег Ег<1е <1ет Ееиег ићег^ећеп \Т1Г<3, ип<1 <1а (ЗаввеЊе Кеиег Рго4е81ап4еп т?1е КаЉоНкеп, Ји<1еп те Моћате<1ааег уеггећг!:, 80 ћа4 аисћ ете АћбопЗегипц <1ег Азсће кетеп 81пп тећг ип<1 \т1г<1 уоп зеЊв!: с1а1ппШ1еп!" Куда то иде?.. 39 Ево шта говори о нашем времену Кга®;-ЕМп§ у свом поенатом дјелу „ХЈећег ^еаишЈе ип<1 кгапке Кегуеп"' на стр. 8. „Катр^ итз Оа8е1п ће188): <1аз 8сћ1а^теог(: ипзегег тоЗегиеп СтНваНоп", а на 34. страни истог дјела . ., <1агшп шап 1е1<1ег ћеи(:г:и4а^е 80У1е1 Мепвсћеп уо 11 Е^018тиз ип<1 Ма4епаН8ти8, Сћагак^егзсћтеаеће Ма гиг Сћагак1ег1о8ЈдкеН."