Српски сион

Б рој 8.

„СРНСКИ СИОН'

С тр . 127.

ФиМично, било нехотице, на закон од год. 1887. не обазире. Сваки дакле онај, коме је до тога стало, да се тај закон конзеквентно и сировађа, нека се у поједином конкретном случају, где се исти не врши, обрати на Еишу област, а ја сам уверен, да ће дотични у сваком елучају сатисФакцију добити. Буде ли се то доследно чинило, прећи ће установе тог закона у обичај свим званичницима, јер ће они с једне стране видити, да има кога, који се за вршење истога интересује, а с друге ће стране видити и то, да се више области заузимају, да тај закон не остане само на папиру. Од извршења овога закона зависи, ,ла ли ће се опћенито осећати равноправност ћирилице са латиницом; јер ако он буде преуско тумачен, мораће се напоследку тој равноправности новим законом недвојбеног израза дати. У погледу употребљавања ћирилскога писма у нашим заједничким уредима, упутио је преузв. г. бан ту ствар на заједничкога министра. Поуздано се пак надамо, да ће га Н>ег. преузв. својски подупирати, да дође једном и до тога, да се у нашим заједничким уредима ћирилица са латиницом потпуно изједначи. На даље траже петиције, да се законом омогући опстанак српских аутономних школа. У образложењу овога захтева говори се, како су Срби у стара времена имали право подизати своје српске православне вероисповедне школе, где и колико год се је хтело, нико их није пречио, нико их није питао, од куда ће они те школе издржавати. Но дође — вели се тамо — закон од год. 1888. и покоси нам наше народне вероисповедне школе, те их данас скоро више и нема. Надаље се вели, како нам после тога закона мало по мало одузеше имање наших школа, наше зграде, закладе и имовину ставише у службу школи комуналној. Високи саборе! Са једним делом тога образложења ја се потиуно слажем, а са једним не. Они наши родољубиви народњаци, који су на митровачком збору имали прилику српскоме народу тумачити, шта се је све са нашим старим вероисповедним школама догодило и шта је узрок, д.'1 их данас нема или их бар има у врло малом броју, — ти су људи заборавили, да народу прикажу цео развитак оних догађаја, који

су неиовољно упливисали на српске вероисповедне школе. Погрешно је истаћи, да је закон од г. 1888 наше вероисповедне школе разорио, не, — ја се шта више усуђујем поуздано рећи, да је тај закон баш противно од тога проузроковао, што се о њему тврди, Па ко је онда оборио српске аутономне школе? Оборио их је школски закон од г. 1874. Тај школски закон, којим су уведене комуналне школе у нашој земљи, са својом тенденцијом, која је ишла онамо, да што више омогући устројење и опстапак комуналне школе, тај закон је заиста и нокосио скоро све наше конФесионалне школе, дочим су установе његове у погледу подизања ерпских аутономних и других конФенсионалних школа биле тако тешке и непроведиве, да су остле само на папиру. Под тим законом је имање наших вереисповедних школа одузето, наше зграде, закладе и имовина заиста стављена у службу комуналној школи. Та господа пако заборављају народу рећи, да сви ти догађаји потпадају под еру бана Мажуранића, у које време српскога клуба, — који они сваком приликом тако радо нападају —још није ни било. Када су пако после спојења војничке Крајине са провинцијалом год. 1883. Срби посланици ступили у сабор у много већем броју, створили су они српски клуб, који се је наскоро прикључио данашњој политичној народној странци. Помоћу предусретљивости владајућег сустава и на челу им проузвишенога данашњега бана увидили су сви меродавни Фактори, да је ностојећи школски закон од год. 1874 $ако за Србе тако и за све остале вероисновести неповољан и ненраведан, пак је г. 1888. створен нов школски закон, који знатно ублажује драконске установе школскога закона од г. 1874. Велика је, дакле, разлика између школскога закона од г. 1874. и школскога закона од г. 1888., код кога је суделовао српски клуб као интегрирајући део народне странке. Но ја ипак нећу нити могу ићи тако далеко, да све ове установе одобравам, које се налазе у школском закону од године 1888. Ја бих се као Србин огрешио и о своју веру и о своју народност, када неби био толико одважан, да пред овим вис. сабором отворено