Српски сион

„СРПСКИ

Сион.*

С тр . 129.

Додатак 8. бр. „Српског Сиона". напрама претњи неуместних и измишљених агитадија или уважити праведне захтеве конФесија, то ће вис. кр. земаљска влада и уз њу меродавни Фактори најбоље нросудити моћи. Када се пако узме у обзир, да конФесије не захтевају за себе никакову превласт, него хоће да се подређености ослободе; када се узме надаље у обзир, да конФесије траже само равноиравност у њиховим интерконФесионалним дотицајима, равноправност ону, која се оснива на духу данашњег слободоумног века, и која је у свим нашим законима доследно директно и индиректно изражена, онда слободно могу рећи, да се надам од увиђавности свих наших меро давних Фактора, да ће свом силом и вољом настојати, да се та оиравдана жеља конФесија у нашој земљи што пре оствари. Надаље тражи петиција. да се за нашуверопсповест узакони једини њен прави назив срнска нравославна. Од велике моралне важности за један народ јесте, како му се вера његова, у држави или земљи у којој живи, званично назива. Ово је питање додуше еминентно Формалне нарави, како се нако односи на неру, која је код нас Срба тесно са народности скончана, добаја то питање тиме за нас и стварне важности. Тко има право једној вероисповеети дати назив? Држим, вис. саборе, да је необорива истина, да је свака вероисповест у првој линији звана, а и влаетна, да сама себи назив даде. Представници дотичне вероисповести, архипастири њезини заједно са њезиним врховним концилом, који верским одношајима рукују, ти су у првом реду овлаштени, да за своју вероисповест назив створе. По тој установи вероисповест она, којој Срби припадају у краљевини Хрватској и Славонији већ од вајкада, зове се вероисповест, односно вера — православна. Но та вера није пскључиво својина народа српског, него је имају још многи други и словенски и несловенски народи, народи који су делимично и знатно многобројиији и старији, него што је народ српски. Тој православној вери клањају се: Руси, Бугари, Румуни, Грци, Јермени и други. У свих тих народа вера је једна те иста

иравославна, догме су једне те исте, обреди су исти и ако у разним црквеним церемонијама постоји разлика, као и у језику, којим се ти народи служе у њиховом богослужењу. И ако је, велим, једна те иста вера, ипак међу извршиоцима тих вероисповести у разним тим народима не постоји никакова веза, него је свака та вера аутоке®ална, самосвојна, која налази једини ослон у народу, који ју култивира. Вера та, тако је тесно срасла са дотичним народом, да је код свакога ио]единога од тих народа примила и народни карактер, иостала је дакле народна. Код нас Срба се та чињеница најбоље показу.је у разним приликама. Када се Србин Богу моли, иоји у цркви цео сакупљени народ црквене пееме. Када Србин слави своје крсно име, заштитника своје иородице, он ужеже воштану свећу, свештеник му кућу освети, а он уз свештеника поји црквене иесме. Напоследку у гваком весељу и раздраганом друштву, када се Србин својски разположи, иоји он са весељем и одушевљењем своје православне песме. Али, господо, који од вас, коме није позната она тесна копча, која нас Србе веже са нашом вером, мислите можда, да је то биготерија. Не. то иоднипошто није. То није ништа друго, него последица оног народног својства цркве православне, која има толико силну моћ, да тесно и чврсто веже дотични народ уза се. Па када је, високи саборе, та иравославна вера тако еминентно народног карактера, која народ са црквом тако тесно свезује, те када се она код Руса зове руска православна, код Бугара бугарска православна, код Грка, грчкаправославна, онда ее и код нас Срба, не може друкчије звати, него српска православна. Но погледајмо, високи саборе, какав назив налазимо ми за нашу цркву и веру у домовини нашој. До закона од 14. маја г. 1887. назива се наша црква и вера грчко-источна и грчконесједињена, а у горе цитираном закону иако, говори се изкључиво о вери грчко-источној и о цркви грчко-источној. И један и други назив је погрешан. Православна вера, која је скроз народног карактера, као што сам довољно разложио, не може се код нас Срба звати грчка, јер ми Грци нисмо, а назив источна, неозначује њезин карактер.