Српски сион

С тр . 130.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р. 8.

Назив пако грчко-несједињена, не еамо да је створен на основи, која нити може, нити сме бити темељ називу једно вероисповести, него је тај назив за нас Србе што више и увредљив. Јер и ако је један део православнога живља у нашој монархији, нарочито у 18. веку, признао римскога папу за врховног поглавицу евоје цркве, то још нема зато оправданог разлога нас Србе, који смо нашој православној вери остали верни, називати негативним именом „несједињени", јер ми напрама Риму до данас у никаквом, па ма и негативном одношају не стојимо. Евидентно је дакле, да се наша црква и вера не може оправдано никаквим другим именом назвати, него само српском иравославном. То је једини назив њен, који одговара Фактичној иетини, историјском њеном развитку и којим називом се ми сви Срби од вајкада служимо. Па када је тому тако, онда, вис. саборе, ја не видим никаквог разлога, да нас друкчијим именом зову остале народности и вероисповести а нарочито, да нам се са стране законодавног тела други називи дају. Тај назив је једино истинит и коректан за нашу веру, тај назав никога не вређа, а још мање изазива, пак и ако је други назив законима нашим установљен, ипак се та установа законом променити даде. Пак стављајући на срце кр. земаљској влади, да се побрине, да се узакони за нашу вероисповест прави њезин назив, — уверен сам, да ће такав законски предлог од свију странака овог вис. сабора драговољно прихваћен бити. А сада, вис. саборе, после свега овога разлагања, нека ми буде дозвољено, да се у кратко обазрем на оне околности, које ће при остварењу жеља српскога народа бити меродавне и од великога утицаја. Држим, да нико о тому не двоји, да висока влада гаје топлу жељу, да се у овој вис. кући стварају такови закони, какови би били у стању све народности и вероисповести, заступане у нашој земљи, задовољити и унапредити. Њезин је најсветији задатак, да материнском љубави обгрли све слојеве у нашој земљи и да будним оком бдије над тим, како ће се народ хрватски и српски у међусобној армонији развијати материјално и културно и то све на темељу потпуне равноправности у свакој грани народног живота. Када смо једни синови миле нам домовине. Када сносимо једнаке терете и жртве за пре-

стол и отаџбину, — када то обоје са једнаком љубави грлимо, — онда је и оправдано, да и једнака права уживамо. Вис. овај сабор зна врло добро, да су главни захтеви петиције, које данас леже на столу ове вис. куће, постулат српскога народа, који у краљевини Хрватској и Славонији живи и који сачињава окоро г / 3 целокупног становишта тих краљевина. Те жеље подупире једнодушно и цела српска журналистика у нашој домовини. Један део тих постулата није ништа друго, него парафраза програма српског клуба, који је још г. 1884. у овом вис. сабору проглашен, а г. 1897. у проширеном облику развијен. Свакоме правоме патриоти хрватском и српском треба да је стало до озбиљног и искреног споразума у свим гранама нашега народног јавног живота. Па када се тај споразум у потпуној армонији обијух народа иостигне, када један другоме будемо својски ишли на руку, да оправдане народне жеље што лакше и боље у животу приведемо, онда ће тај рад уродити плодом, који ће бити од трајних и животних носледица за срећу и напредак наше миле домовине. Изјављујем, да ћу гласати за нредлог одбора. (На десници: Одобравање и живео!) Др. Фрањо Поточњак. Мени ове петеције дају само повода, да константујем, како су ваши одношаји жалостни, управо мизерни, да мора још и данас такове захтеве стављати једап део нашега народа и да се за њи мора борити и истицати их кано неке силне захтеве животному свому обстааку и напретку. То је за мене доказ, у како жалостнима одношајима живимо. Друго што констатујем јест, да изим једнога јединога захтева сви други тамо захтеви или се оснивају или резултирају из жалостних наших конФесионалних одношаја. Ја господо, отворено кажем, кад би код нас били ваљано уређени интерконФесионални одношаји, не1;тало би поља за овакве петиције, које су само доказ, да имаде велик део нашега народа, који се са елементарним неправдама имаде борити, ма да и остали део истога тога народа имаде поврх тога с њим све оне друге неприлике и јаде. Ја ћу говорећи о појединима, две три изводити, што је за мене нешто веће важности, пли су ми се барем таковима приказале. Прва петиција ради о слободном развијању српске народне заставе о нашој домовини. Го-