Српски сион

С тр . 114.

.СРПСКИ сион. а

бр. 8.

никако не смемо закључивати, као да иосле Господ наш Исус Христос неће с нама бити. Тако су то место тумачили и сви св. Оци и учитељи црквени, а на њих се угледаху и доцнији тумачи Св Писма. Тако св. Јобан Злашоуши тумачећи то место Св. Писма вели: „Јеванђелист је употребио реч допдеже, , но ти не закључуј одатле, да Ју је Јосиф после нознао. Јеванђелист даје ти тиме само знати, да је Дјева била нре порођаја савршено неприкосновена; а шта је било после порођаја, о томе оставља, да ти сам судиш. Што ти је иотребно, да од њега дознаш, то ти је рекао, т. ј. да је Дјева била неприкосновена до порођаја, а оно, што се већ само од себе да видети, као нрава последица из реченог, то оставља твом размишљању, т. ј. да такав праведник (као Јосиф) ните хтео познати Дјеву после тога, када Она чудесним начином постаје матером и удостоји се породити се на нечувен начин и породити необичан плод". Тако тумачише даље и Григорије богослов и бл. Теофилакт. Овај последњи тумачећи последњи стих последње главе Матејева Јеванђеља вели: „И тако Господ обећава Своје иребивање до свршетка света и нама и онима, који после нас буду; но не у том смислу, да ће до свршетка века бити а носле свршетка не ће, не, тада ће баш и бити Он с нама и то у најјаснијем облику; дакле израз до, налазио се ма где у Св. Писму, не искључује оно, што ~&е бити иосле. Благодаримо Господу, који је с нами овде, који нам сада даје свако благо и који жели, да 10ш у савршенијем облику буде с нама па веки", Вес1а УвпегаШгз тумачећи то место Матејева Јеванђеља (1, 25.) вели: „ Јеванђелист говори о ономе, што се могло догодити а није се догодило, а о ономе, што се није могло догодити, за што да говори, да се није догодило? Тако би било разумљиво, да Ју (Марију) је Јосиф нознао, док још није сазнао тајанствено достојанство, а иошто је дознао, да је учињена храмом јединородног Бога, како би могао исти обесветити ?" Но исти јеретици уиорно бранећи своје

тумачење не стају на по нута, но терају и даље. Они се позивају и на трећу реч у овом стиху. Оаи се позивају на реч ирвенац (лрсот6-гоход, рпто§еш1из, (1ег Егз1§ећогепе) велећи, да је сасвим природно из тих речи Јеванђелистових закључивати, да је нресвета Дјева Марија имала још деце осим Христа, јер се Христос назива ирвенцем. Но Д1 видимо имају ли права они на таково закључивање. Израз ирвенаг{ (тгроЈтотохо^, рггтодетШз, Аег Егз1де1>огепе) означује у Св. Писму прворођеног према доцније рођенима али тако .исто и јединца без нротивности према доцније рођенима (упор. код Мојсија: Из лаз 13, 2; Бројеви 3, 13; 18, 15.). Име првенац означава у Св Писму онога, после кога се рађала и друга деца, но и онога, пре кога се нико није родио; или као што велп бл. Јероним (с. Не1у. сар. 5.): „N08 аи1ет Иа (ЈеДттиз: Оттз ит^ет1из ев! рпто^епИиз, иоп оттз рпто§епИиа ез1 иш§ет1из. Р]1то§ет(.и8 ез! поп 1ап1ит, роз! диет е! аШ, зе<1 ап1е ^иет пи11из." * По Мојсијеву закону (Излаз 34, 19. и др.) о првенцима морао је сваки првенац бити принесен и посвећен Богу. Па кад би дакле сада као првенац вредио само онај, после кога су се родила и друга браћа или сестре, то би свећеници морали са посвећењем ирворо^еног чекати све дотле, док се не би родио другоро^ени или док се не би ма којим начином доказало, да се тај не ће родити. Но често се догађало, да је првенац остао и јединац, па су ииак свећеници те првенце, који су били уједно и јединци, Богу носвећивали, јер се вели у Св. Писму. ,,гаки> ксакх лмадешцх Л48жбскаги> пол$, раскерзаА ложесна, скатх Господши наречпчл (Лука 2, 23; упор. Излаз 13; 12, 22 и др). Дакле ирвенац је кслка .. .. (мзкерза.;. ложкна без обзира на то, да ли је после њега било још деце или не. Бл. Теофилакт вели: „Јеванђелист Га назива првенцем не зато, што као да ]е било у Матере Његове још деце, но нросто зато, што се Он нрви родио а при том остао јединац. Христос * „Ми тако одређујемо: Свакп је јединац првенаЦ но сваки нрвенац није јединац. Ирвенац је не еамо онај' поеле кога има и других, но и онај, пре кога нема никог,"