Српски сион

С тр , 115.

је дакле и првенац, јер се први родио и јединац, јер није имао брата. Првенац дакле може значити не само онога, који имаде још браће после њега, него и онога, који је и ирви а и сам (тсрсЈто? ха! [ лоуо ^), без да се једно другоме противи. Тако је узимао и Јефшимије Зигабен, који је бранио и доказивао нравилност тога тумачења против ЈГукијана, који је говорио, да је таково тумачење абсурдно, јер: „еЕ [лгу тсршто? оо [ло^од- е! бе [ лоуој оо лрсотоЈ." * И ако је овако гледиште већ само по себи ништаво, те га није потребно ни опровргавати, то се ипак ЈеФтимије позива на пророка Исаију, који вели: „ Овако говори Готод: . . . ја сам ирви и ја сам последњи (44. 6.)" и на познате нам већ речи бл. Јеронима (с. Не1 У 1 с 1. сар. 5.), те јасно доказује, да неко може бити и „ттрмтос; ха! јлоуој ", те да та два појма нису таке противности, да би један другог искључивали. Тиме завршисмо излагање тога јеретичког тумачења, оборивши му сваки доказ, на који сз оно нозива. Излагали смо тачку по тачку онога, на чега се ти јеретици позивају и изнели смо противдоказе, нред којима мораде свака њихова тврдља пасти. Не стоји ни једна њихова тврдња, којом хоће да докажу, да је добро и правилно тумачење, каково они примају, а које се, осим тога, шго је про тивно Св Писму и Ов Предању, про тиви и нашем хришћанском осећају, јер оно обесвећава сам догмат о свагдањем девојаштву пресвете Дјеве Марије; оно прима, да је Богородица после рађала људе обичним начином, као и свака друга жена, полним опћењем у браку са Јосифом, Сво1им заручником. Да ли може бити веће и богохулније јереси од оваког тумачења?! Зато је оно и одбачено од читаве хришћ цркве осим од оних, који су хришћани само ио имену, а дела су њихова највећа противност хришћ. вери. Сада ћемо прећи на тумачење, које и ако нпје јеретичко али је скроз неправилно и неосновано а уз то још и тенДециозно. То је тумачење, кога се држи * „Ако је први, наје сам; а акоје сам, аије први".

читава римокатоличка црква а уза њ' пристају и бране га и протестанти осим рационалиста. Оно се овако одређује: „БраЛа Христова и су Његови рођаци; наиме шо су деца Клеоие или Алфеја, браша Јосифа заручника иресвете Марије и Марије, коју ЈеванЈјелист Јован (19, 25.) назива сесшром (а б е 1 ср V)) Матере Госиодње. То мишљење први заступаше бл. Јероним, затим по њему примише га и бра нише Исидор Хисиалски и бл. Авгусшин. Ни код једног више старог тумача не налазимо ми ово мишљење и већ би то било доста, да због таке малобројности присталица тога гледишта исто одбацимо. Присталицз овог мишљсња је додуше руководила мисао, да сачувају свагдање девојаштво пресвете Богородице и да га обране од нападаја јеретичких. И они су се држали оног егзигитског предања, којег се држи читава хришћанска црква, да је она изрека: „Мапа, та!ег Богшш, У1г§о т1егаега!а регтапзИ ап1е раг1ит, т раг!и е1 роз! раНит,"* или као што вели иапа Лав Велики: „Бтпа ро1еб1а1е вићшхит ез1, диос! Мапа у1г§о сопсерИ, У1г§о ререп1 е1 У1Г§о регтапзеп! (Вегто 2, с1е паИу. Бот.)** добила врло рано догматски облик. Они хтедоше својим тумачењем да обране свагдање девојаштво пресвете Богородице; а да с друге стране опет олако протумаче, које су то личности, које су у Св. Писму назване браћом Христовом, идептиФико ваше браћу Христову са аностолима Јаковом и Јудом, синовима АлФејевим. То мишљење има и данас — као што рекосмо — врло много присталица на западу међу католицима и нротестантима, Оно је нашло својих одушевљених нристалица. особито код католика. Њега заступају њихови главни представници. Ми ћемо само неке браниоце и присталице тога мишљења сноменути. Тако тумачи Нид, 1 Кићп, 2 Т УтсИзсћтапп,' 6 * „Марија, мати Господња, је остала неповређеиом девојком пре рођења, у рођењу и после рођења". ** „У божанској моћи има ослонда, да је Марија као девојка зачела, као девојка родила и девојка остала". 1 в. Ет1еНип;; т (Ј. N. Тез1. П. стр. 517. и даље. 8 в. ОЈезвепег ЈаћЛ. 1834. св. I. 8 в. Егк1агип§ <1е8 ВпеГеб ап (Ив (Ја1а1. стр. 31.—38,