Српски сион

ВР. 10.

„СРПСКИ

сион. а

С тр . 165.

ској и Славонији не види још остварене праведне жеље и захтеве своје. Срнски народ као народ уза све своје грађанске дужности, којима но уставу задовољавати глора и с пуним пожрвовањем задовољава им, — не види осигурапих уставним законима најбитнијих својих народносних права". Впсоки саборе! Овај увод у молбеницу правослчвиих Срба из Лике и Крбаве јесте тенор, који се као дрвена нит провлачи кроз све остале молбеппце. Нигде се ту не наглашује политички зпачај тих тежња, него се свуда гласно и јасно с пуним жаром истинскога домољубља наглашује само опа пародна тежња, која иде у том правцу: ,ла признавањем и заштитом уживања тих обилсжја народпости српски народ буде умирен и задовољан, како би сриски народ тај могао даље и у данима који долазе, а не зна се хоће ли бпти ведри или мутни — јер то људско око не може да предвиди — ириањати свом својом снагом радо и вољно у обрани целокупног тако рећи полатачко-пародног живота у овој својој милој домовини. Ја држим дакле, високи саборе, да онај, који зна, да све ове тежње, изложене у овим молбама., иду тим правцем, не ради мудро, ако одриче томе српскоме народу име, којим се он ноноси и дичи кроз стотине векова. Ко је народима надевао имена, то ја држим, да то не ће моћи знати ни рећи нам ни најмудрији, ни најевестранији историчар. Као што је свако добро од Бога, тако је 31р сам Бог хтео, да сваки народ надене себи оно име, које је њему мило и драго. С тога доћи и порицати име једном народу, с којим се он кроз вековз поноси и кога се трудио, да га свим напором своје умне и Физичне снаге убележи у историји Л )удскога развитка светлим словима, држим, да није нити упутзо нити мудро. Чиста странка права не ради, дакле, ии мудро ни патриотично, када иориче ерпскоме народу његово име, јер је то пме убележено у културној и у политичкој повести наше миледомовине и то забележено поштеним тежњама, забележено јуначком славном обраном ове земље, забележеио крвљу тога народа у обрани свију права, свију тековина ове миле домовине. (Живео! на деспици.) Да је Бог хтео, да у шуми створи не само букве и грабове, он не би био створио и храстове. Ветар гору облама, али када је шума у сваком свом дрвету снажна, не може ни ветар

да је обори, јер се дрво оелања о дрво те се чврсто држи. Тако се наслања и човек на човека, један народ на другога. Сваки народ има своје тежње, а ли еваки ваља да ноштује исте тежње и у другога, јер иначе не може имати ни иотпоре ии наслона — него ће стојати самохран. Није дакле упутно подметати ернскоме народу, који живи у овој земљи, и који је према њојзи кроз стотине година дао таквих сјајних доказа своје верностп и у ирошлоети, а даје доказа верности и оданости и у садашњости, који се утицао за циљеве, којима ова земља овај народ служи, нелојалне тежње онда — када он излази лред ову високу кућу с лојалном молбом: да се нромотре његове жел»е и уважимо, што је у њима оиравдано. Није праведно подметати српскоме пароду, да он хоће, да оснује овим својим жељама држаВ У У држави. Нема у овим петицијама ниједне речи из које би се могло мисшти, да тај народ тражи тим жељама обележје некога свога изузетног државно политичкога положаја, он тражи једино да буде заштићен у обележју свога народнога живота. Нико не може доказати, нак ни најречитији вођа чисте странке права, да тражити нризпање равноправности своје цркве, да тражити равпоправност ћирилскога писма, тражити слободан развитак својих културних установа, да то значи „оснивати државу у држави". Све је то већ основано у овој држави, и све то већ служи узвишеним циљевима ове државе. И црква има свој узвишен циљ, она нема само да сирема човека вером у Бога за болш небесни живот, него има да развије и своју културну мисију; има да развија и оснажи човека религијозно-моралним животом, да може јачом снагом служити оним узвишеним задатцима, којима треба да служи у људскоме друштву у држави и домовини. (Одобравање на деспици.) Не можете ви рећи, кад тај народ тражећи размерну потпору за своју цркву, да тражи државу у држави, него он тим хоће, да његова црква може свом узвишеном циљу све јаче и достојније служити. Одбијам одлучно од иравоелавних Срба молитеља ових нетиција, да су ишли за тим, да оснују државу у држави. Слушајући те речи, мени изгледа, да чиста странка права тера иолитику онога иатка, који је загљурио кљун у брљу па не може или не ће