Српски сион

С тр . 170.

„СРПСКИ СИОН. 8

бр. 11.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. н а р е д б А Архидијецезалне Конзисторије од 19. (31.) јануара 1900 г. Бр. К. 1147 ех 1899./13 ех 1900. о упису незаконите деце у матице крштених. Бр. К. 1147. ох 1899-/13. ек 1900. (Свима тротоирезвитерсгсим звањима). Висока кр. земаљ. влада, одео за бого гатовје и наетаву у Загребу, отпиеом својим од 31. децембра 1899. бр. 19077., изволела је овој конзисторији ради уиутства за нодручна нарох. звања следеће саопштити: „Опазпло се овде, да срн. нрав. нароси као водитељи матица редовито унашају у матице крштених име незаконитога оца код уноса незаконите деце без обдржаваља опреза, које закон за то пронисује. Овакав упис у једну руку нема но закопу никакових правних посљедпца, а у другу руку често заводи и ириватнике и јавне области, те се тако уписаном детету обичпо даје нрезиме незаконнтога оца, макар да иезаконитом детету припада по закону безиз нпмно презиме његове матере (§. 165. о. §2.) дакле и у оном случају, ако су се обдржавале и Формалпосги, које закоп про писује, код уписа имена очева у матице крштених (§ 164. о §2.). Стога старији прописи, о вођеп.у матицах, за које се не може пи данас рећи, да пе важе, не дозвољују записивање имена незаконитога оца у матице крштених без обдржаваља прописапих опрезности. Услед тога уиућује се Нречасност Ваша, да горњи отпис вис. кр. земаљске владе свим подручним нарох. звањима саопштите с позивом, да се у горенаведеним случајевима строго нрониса §. 16 4. о. гр. зак. нридржг.вати, а у неизвесности овој конзисгорији за упугство обраћати имају. Из седнице арх. конзисторије држане у Карловцпма 19. (31.) јануара 1900. Георгије Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. „Браћа Хриетова" библијско-историј ска расправа — Панта С. Бикицки. (Наставак). Сада ћемо изложити тумачеље православне цркве и показати, да је оио једино правилно, јер има чврстог ослонца у свештеноме Предању. Православна хришћанска црква као верна чуварица свегатеног Нредања, слажући се са тумачењем већипе св. Отаца, једнодугано прима и верује, да су „браЛа Христова" деца Јосифова из ирвог брака. Тако верује православна црква, па тако тумаче и сви тумачи њени. Таково тумачење има чврста основа у свегатопом Предању, јер је оно нримљено још у првим вековима хришћанским. Таково тумачење налазимо ми већ у више апокриФпих списа. Тако и. пр. у прошојеванђељу Петрову, чијем се казивању нридружује и иротојеван^еље Јаковљево* тумаче се сномепута „браћа Христова" као деца ЈосиФа, заручника пресвете Д.јеве Марије, из његова првог брака. Тако се тумачење налази и у арапском апокриФу: ШапдеИит с1е паИтШе Мапае е1 тјапИа 8ак'а(огГз** и у исто тако арапском апокрифу: НШопа Јоверћг Iабгг ИдпагИ .*** У овом последљем прича се у другој глави, да је Јосиф , нре но гато је заручен био са Маријом, био ожењен другом женом, од које му је остало четири сина и две кћери, које беше с њоме изродио. Ту се наводе и имена те деце. Имепа се мугаких сасвим слажу са * Име му је дао Роа(;е1, који је донео грчки оригинал с истока и превео на датински, које су издали 0}. ШђНапДег (1552. и 1570.) и НегоИ (1555.). Грчки се оно налази код ИЈапДег-а, Оггшшачз-а, Какпсшз-а и др. Остале грчке манускрипте сравнише ТћИо и Т^всћепЛог!'. Тих манускрипата има до педесет, од којих пајстарији дрипада деветом веку. ** Има скоро исти садржај као и протојеванђе.ие Јаковљево; штампано је код .Јеронима, Гаћпсшз-а, ТћПо-а и ТЧбсћепдогГ-а. Издано је 1772. год. арапски и латински од ЛУаШп-а и подељено је у 32 главе, ватим код ТћПо-а и Т18сћепс1ог^ а (лат). Писано је у Егшггу и прича исторп.ју ЈосиФову од његове 89- годиие п? до 111. т. ј. од ступања 12. годишње Марије « њему па до смрти му.