Српски сион

С тр . 1?2.

»СРПСКИ СИОН".

Б р . 11.

адлучеп од Христа за браЛу своуу, која су ми Ј)ОД ио телу (Римљ. 9, 3.)." Опи Му могаху бити браћом само по Јосифу а пикако ио Марији , што ће свако увидети, ако само марљивије буде испитивао (гл. 6.)". Или да чујемо, шта пам о томе вели други западпи отад Иларије? У својим тумачењима на Јевавђеље Матејево говори ои: „Заиста врло опаки људи нрецењују овде аукторитет свога мишљеља, јер многи тврде, е је предапо, да је Госнод паш имао браће. Да су ови били синови Маријини а не Јосифови из иређашњег брака, никада ју не би Господ у време страдаља предао аностолу Јовану као матер, рекавши Матери Својој: жено, ето ти сина и Јовану: ето ти матере (Јов. 19, 26, и 27.)." Тако ето тумачише „браћу Христову" стари тумачи хришћ. цркве, тако тумачише они ; који су били израз цркве, ослањајући се при томе на сведочанство свештеног Предањаипа здрав разум, нросвећеп чистом и правом истином. То тумачење ирима и данас иравославпа хришћанска црква. 1Безини тумачи дапас једногласно уза њ' пристају и признају га за једипо правилпо. Тако н. пр. Макарије, митрополит московски у свом догматичпом богословљу вели: „У смислу блиских рођака а пе у смислу браће једноутробне треба узимати пазив „браће Господње": то су била деца то божњега мужа пресвете Дјеве Марије ЈосиФа од нрве жепе његове". 8 Архимандрит Михаил пак говори: „Ако се и спомиње у Јеванђељу о „браћи Хриетовој/' не треба мислити, да су то ГБегова браћа једпоутробиа; то су била деца ЈосиФова из ирвог му брака, као што тумаче Григорије Ниски, ЕпиФаније, Кирил Алексаидријски, Иларије, ЈеФтимије, ТеоФилакт и други." 0 Најзад признати раденик па повозаветпој исагогици и егзегетици Алексаидар Иванов пише: „У Јеванђељима и другим новозаветиим књигама спомињу се пе једпом браћа и сестре Христове; ио то су управо деца ЈосиФа, тобожњег оца Исусова, од прве жене његове, а пе од Марије, која је поверовању цркве, како до рођена Христова, 8 в. Прав. догмат. богословвје у преводу преоевештеног егшекопа МитроФана Шевића, II. део, стр. 47. 9 в. ©в<шт1е «тх Л\ат(А, стр. 32.

тако и у рођењу и по роћењу остала Дјевом." Мислим, да је ово, што је до сада о православном тумачењу речепо, доста, да се види, да ово тумачење има чврста ос лоица у свештеном предању; да се види, да не стоји оно протестапеко, ничим ие поткрепљено, пагађање, да је оваково тумачење само апокриФно казивање, које се ни мало пе оснива на старивом освећеном предању, но је теидециозно извртање (Уегс!гећип§) правог стања ствари 10 Доста је, да се види, да не стоји она тврдња Јеронимова, да је ово тумачење управо иродукт с1е1јгатеп1шп-а аросгурћогит. 11 Доста је, да се уверимо, е су на криву нуту сви оии, који нам веле, да наше тумачење ни у старо ни у ново доба није имало својих бранилаца. 12 Та и на самом западу и у доциије доба беше богослова, који узимаху православно тумачење и уза њ' пристајаху, као што беше у прошлом веку Јосћ. 1)ау. МЈсћаеНз (| 1791.) и ТћЈегзсћ а и други. Тим ире се морамо чудиги слободи неких католичких богослова тумача, који таково тумачење ии у обзир не узи мају, јер га тобож' и само Предање забацује и јер се оспива на самим ипотезама и анокриФним скаскама. 13 Ми смо папротив видели, да је опо баш свештепим Иредањем освештано, да има у њему сигурпа ослонца, те се пе оснива па голим ипотезама. Што се пак тиче његова налажења и у аиокриФима, то још ие значи, да је то скаска и да се опо може одбацити простим игноровањем, не навадавши никаквих доказа. Још нам остаје четврто тумачење, које стоји врло близу православиом, но које је норед иравославпог сасвим сувишно. То је тумачење нрви упео и нримио бл. Теофилакт , архиенискон бугарски. Опо се дапас овако одређује: „БраЛа Христовс^ су деца Јосифа, заручника иресвете Дјеве Марије, из његова левиратског брака са удовицом његова брата Клеоие. Овако се 10 в. Бг. В. \Уе'158: ^е1ц-1)исћ <1ег Ет1еНипј* 1п (1аз N Те8(атеп1, стр. 373. 11 в Сотеп1агш8 11) МаМћаит, а<1 сар. 12. 12 в. Г)г. А пјј . ВЈзртд;: Ор. сј I. стр. 310. 13 в. ШШеш стр. 312.