Српски сион

С тр . 174.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 11.

„браће Христове" и показасмо, да је у томе најправилније нравославио тумачење. Сада ћем) нрећи на други део, део историјски, у коме ћемо разгледати Живош и зпачај п бра~Ке Христовс". (Наставиће се.)

0 посту, на основу вере и науке. — Аполинар1е Ковалицкш П«стл1(1(сл крлтјс ткл(сн-к, стнмсл н д8)(окнк. У свете дане поста приличи да размислимо о значењу поста. Шта значи пост? Рсч ност значи будноћу, стражареље. Постећи тслесно, иостимо и духовно, иоје данас света црква, и тим нас речима нодстиче, да будемо на опрези или да нојачаном пажњом мотримо како на своје тело, тако и на душу своју. Прави хришћански пост се састоји не само у уздржавању тела од извесне врсте јела, него и у уздржавању душе од свега грешнога, из љубави према Богу, из жеље да своју рођену ду ш у у добру васпитамо. Но, ко пије имао нрилике да у овом грешном животу чује приговоре против поста и, како се исмевају они, који иосте? Па, како се у данашње време врло често чују приговсри против поста, то сматрам за своју пастирску дужност, да у души вашој, побожни слушаоци, иојачам оданосг установама св. цркве наше о посту тиме, што ћу иобити све ириговоре против поста. Зашто је, говоре они, установљен пост, зар је Богу потребан наш телесни пост ? — Такоје, Богу заиста није иотрсбан наш пост, као што му и ништа друго није потребно од нае, али је пост иотребан твојој рођеној дугаи и твоме телу. Време поста је — време нашег самоисиитивања, то је време, кад душа наша даје рачуна о томе, шта смо све ми учинили, што неваља и због чега нас савест гризе; време носта то је време душевне наше жалости због греха. А ко је у жалости, ма и због какве породичне несреће у животу, зар томе и но читаве дане пада на ум јело, зар тај и ио читаве ноћи нв проводи без сна, без обзира на то, што га сродници и иријатељи опомињу на то, да ће здравље своје изгубити? Ето, зато је и постојао пост код људи свију времена и народа, почињући одЈевреја, Асираца, Индијанаца,Кинеза, Мисираца Грка и Римљана, иа до Хришћанства, где се

спасоносна установа иоста одликује особитом мудрошћу. Зна се да су сви стари незнабожачки филозофи хвалили ност, или уздржљивост. Платон — тај идеал уздржљивости у незнабожачком свету, држи да је понижење за људско достојан ство јести двапута на дап. Оне светле стране, које налазимо у његовим филозофским списима можемо захвалити једино његовој строгој умерености; кроз маглу векова предизображавао је он истине хришћанске. Зна се такође за постове Питагорејаца, ПорФирија, Плотпна и других. По мишљењу св. Јеронима и сам Епикур је био човек трезвен. Зенон је само због своје уздржљпвости живео 80 година. Платон мисли, даје филозоф ИродиЈе једино због своје трезвености и умерености доживсо 100. годину. Римљани су држали своје постове, које је Нума установио, а, по сведоџби Тита Ливија, Римљани су и у време какве велике оиште несреће налагали себи особите постове. Катон, Цицерон, Виргилије одликовали су се такође уздржљивошћу. Август је, по Светонију, такође био врло уздржљив. Веспазијан, Марко Аврелије, Север, постили су сваког месеца неколико нута. Ко такође не зна за строги и уздржљиви живот Сенекин и за његове прекрасне мисли о умерености и наравствености ? Уздржљивост је, ио мишљењу старих, ра!1а(1шт и чувар мудрости; с тога су и називали Грци уздржљивост сгосрроабугј. „Шта доприноси, вели др. Вире.ј, више томе, да се сачува умереност, живот, мудрост, чистота обичаја, него биљна храна, тај пост — чувар трезвености, умерености н свију врлина? Чудна ствар, славе Питагору па и Епчкура због учења им о скромности у јелу, о чувању дијете, коју увек прописује медицинска наука при почетку болести као средство најлековитије и оно, које сиречава болест, а одбацују религиознипост,као тиранство" Да се екупе сва мишљења незнабожачких Фило^ОФа о посту, умртвљавању чулности и страсти у себи, морала би се томе посветити читава засебна књига. Позната је етара мудра изрека: »изИпе е1 оћзИпе: трпи и укроћуј себг. Овде ћемо навести још речи из ПорФиријева саетава. Тај нас филозоф учи_, „да. је средство да се постигне цел, за коју смо одређени, размишљање о Богу, ослобођење од тела и чулних наслада. Кад би људи били умеренији и већма укроћавали своје тело, били би справедљивији и задовољнији са својом судбом и мање нодложни